Branič

СТР. 882. Б Р А Н И Ч БРОЈ 23.

П. Издаје ли држава за сваку задужницу старог државног дуга задужницу новога дуга, која гласи на,, већу имениту вредност н. пр. за 100 главнице старога дуга 133 главнице новога дуга, али ових 133 са мањом каматном стопом него што је текућа, онда се тиме увећава укупна сума главнице државног дуга. Ова друга. врста конверсије, при којој каматна стопа новог дуга стоји испод каматне стопе новчанога трга, може се назвати „конверси.ја са повећањем главнице дуга", или са. погледом на камату „конверсија испод пари". III. Издаје ли држава на послетку за сваку задужницу старога дуга задужницу новога дуга, која гласи на мању вредност, н. пр. за 100 само 80, али ових 80 са већом каматом (рентом) него што је текућа каматна стопа, онда се тиме смањује сума главнице државнога. дуга. Овај трећи вид конверсије називље се „конверсија са смањењем главнице дуга", или, по њеном проналазачу Августу Ламберу, „Ламберов систем конверсије". Да пређемо сада на подробнији опис појединих особености сваке од ових трију врста. I. Конверсија са равном главницом дуга Ако је курс 5% ренте у именитој вредности од 100 скочио на 125, од куда се формулан 125:5 = 10 Ј:х долази, да је х=4, т. ј. да државна рента носи 4 на сто, онда ће држава сазвати своје повериоце и, примењујући систему конверсије са равном главницом дуга, представиће сваком повериоцу ово : „Обвезница, која данас стаје на тргу 125, даје повериоцу годишњу ренту од 5; то је то исто, као кад би имао обвезницу, која гласи на 100, 100 кошта, а носи му 4 годишње ренте". Држава ће дакле иредложити своме повериоцу замену сваке 5% задужнице старог дуга у именитој вредности од 100 за 4% задужницу такође од именитих 100 новог државног дуга, а поверилац ће у већини случајева пристати на овај предлог, јер је укамаћење, које му пружа нова државна хартија, равно са укамаћењем' које је у то доба уобичајено на новчаноме тргу. Разуме се по себи, поменута понуда државна за замену мора