Branič

/је њиме дата могућност земљорадничкој класи, у опште сопственицима, да уживају користи комисионареке трговине. Осим тога закон оглашује за трговачке све послове, које изврши трговац а стоје у вези са његовом радњом (§. 67. тач. 4. зак. о устројству трговачког суда). Држимо да је ово мишљење иетачно. Пре свега оно је са свим произвољно јер нема никаквог ослонца у закону. Позивању на тач. 4. §. 17. зак. о устр. трг. суда никако нема места. Комисион је основни трговачки посао. Значи, да комисион ствара свом вршиоцу трговачку особину, т.ј. сталним вршењем комисионарских послова једно лице постаје трговац. Питамо: да ли се та трговачка особина задобија и вршењем послова онаквих какав је наведен у примеру ? Држимо да се на то иитање може дати само негативан одговор, јер, вршење туђих грађанских послова не значи трговати, и онда, посао у наведеном прамеру није комисион. По теорији споредности и тај се посао увршћује у ред трговачких послова, али то је сасвим друга ствар. Допуштамо чак да се тај посао узме за комисион, али никако то није зато што он има све карактерне знаке комисионог уговора. Сасвим је други основ из кога се то изводи: то није самуговор, сам акт, већ вршиочева трговина, његова раније стечена трговачка особина. Осим тога мишљењем, које критикујемо, пружа нам се један бескрајно широк систем. По теорији сиоредности трговачки су сви иослови које изврши трговац због своје радње. Исгим нутем, којим заступници овог мишљења изводе своје тврђење за комисиои, дало би се извести и за безброј других послова, да су трговачки, што би свакако било неосновано. Пристајемо да је овај други систем бољи са практичког гдедишта. Примена комисиона заиста била би много шира. Али то је сасвим друга ствар, и, то није посао тумача закона већ твораца његових.

з*