Branič

стр. 18.

Б Р А Н И Ч

БРОЈ 1.

у наслеђу имања свога деда са стрицем ади није редак сдучај да судови изреку и противну одлуку. Услед овога неслагања врло често бива, да у једном спору синовица добије свој део од дедине заоставштине, док у другој парници, под истоветним околностима, синовица добије само „пристојно удомљење по постојећем обичају" и ништа више. Према овоме, хоће ли синовица бити призната за наследницу или не, зависи једино од случајности, да ли ће одељења Апелационог и Касационог суда, у моменту суђења, бити састављена од судија једног или другог мишљења. За доказ да се у нашем правосуђу одиста појављују дијаментрално противне одлуке односно права синовице, навешћу два конкретна примера. Први иример : Синовица има ираво на наслеЈје. „По жалби тужшгачке стране, Касациони Суд, примедбама својим од 12. сентембра 1896. Бр. 8223 поништио је пресуду Апеладионог Суда од 26. мајаистегод. Бр. 2053 из ових разлога: „Поред принципа првенства мушке лозе над женеком у систему нашег наследног права, усвојен је и принцип представљаља. т. ј. да заостала деца могу на случај наслеђа претка представљати своје родитеље и за себе тражити онолики део, колики би њима припадао да су у времену смрти преткове у животу били. Тај принцин оличен је у § 399. гр. зак. по коме у овом спору тужитељица Јевросима тражи да се право наодеђа на имању деде јој Ђорђа, представљајући свог умрлог оца Ристу, досуди. „Из акта овог спора види се, даје пок. Ђорђе, носле себе оставио унучад од своја два сина и то Ђорђа и остале тужене од сина Петра, и Јевросиму од сина Ристе, којп су обојица умрли и с тога по наведеном законском пропису потомци умрлих синова Ђорђевих: Риста и Петар наслеђују једино имање у оноликом делу, колики би део наследили и њихови очеви Петар и Риста да су у животу остали. „Разлог суда, да се тужитељица има* од тражења одбити по том основу што она по § 399. грађ. зак. нема права представљати свог оца умрлог Ристу у даном случају за то, што има мушких потомака од пок. брата Ристиног Петра, неоснован је. У том законском пропису истина је казано, да мушка унучад на случај наслеђа нредстављају свог оца, али смисао је тог закон-