Branič

стр. 20.

б р а н и ч

број 1.

није ни био у задрузи са Андријом, јерјеумро још за живота ода му Стоке, у очевој кући, као што се то види из решења судије за неспорна дела, приложеног у тужби, и осталих акта. Апелациони Суд, у своме другом одељењу, усвојио је ове примедбе Касац. Суда и пресудом својом од 5. новембра 1898: № 3907, одбио тужитељку од тражења, а ову је пресуду оснажио Касациони Суд у свом III. одељењу под 21. декембра 1898 ЈУЗ 10.331. 2 ) А. Аналишући примедбе Касац. Суда из другог примера наилазимо на следеће: 1., да се ово питање има расправити по основу права представљања; 2., да женско дете, представљајући свог родитеља има само онолико права колико му даје §. 400. гр. зак. 3., да унука по сину стоји према деди као кћи. И на основу свега тога, 4., да стриц искључује из наслеђа синовицу по §. 396. гр. зак. Да би могли оценити основаноет тих закључака, нужно је да цитирамо дотична законска наређења која о томе приоритету говоре: §. 396. грађ. законика гласи: , : Деца мушка умрлога и њихни мушки иошомци добијају ирви наслеђе, они искључују сесшре, оца и машер и све ирешке њихове и њихово иошомсшво или иобочне сроднике". §. 397.— „ Колико мушке деце, на толико се делова дели имање родишељско, а свако мушко дете добија раван део. А женској деци у овом случају ирииада уживање, издржавање, снабдевање и ирисшојно удомљење ио иосшојеКем обичају." Као што ћемо то доцније видети, одиста синовица само по праву представљања свог оца може конкурисати заједно са стрицом на дедино имање. Према томе тврђење Касац. Суда изложено напред у тач. под 1., потпуно је исправно, јер се питање о праву синовице и може расправити само по праву представљања. Али, у колико је то тврђење исправно, у толико му је опет по-

2 ) Ова одлука до еада није штампана, јер је прошлог меееца донета у Касац. Суду. — У иетом смисду види одлуку опште седнице од 14. Фебр. 1896 г. Бр. 279. (Збирка II. стр. 98) и одлуку опште седнице од 18. марта 1883 г. Бр. 1005 (види књ. I. Збирке стр. 83)