Branič

стр . 56.

б р а н и ч

број 2.

којникове (дедине) заоставштине. Другим речма она се сматра као син покојников као акег едо свог оца, 1 ) а не као његова унука, и према томе јасно је: да ће она, вршећи права свог оца, наследитн у оној мери иокојника, у којој би њен отац наследио да је жив. Према овоме, што сам довде изложио, јасно је, да је некоректно тврђење Касац. Суда, напред означено под 3 , да се унука према покојнику сматра као његова кћи. Јер тако тумачење не доиушта појам о праву представљања, и Јер се унука може сматрати као кћи покојникова само онда, кад би она представљала својумајку, пошто, уздижући се на њен степен сродства, она се тада у погледу на имање покојника другаче не може ни сматрати него као његова кћи. А да ли тако тумачење не одобрава §. 399. нашег грађ, законика ? Да видпмо и то. У томе законском наређењу каже се: „ унучад мушка без оца заосшала при наследству иредсшављају свог оца". И само' за то што се ту каже „унучад мушка", противници синовице тумаче да само деца мушког иола умрлог сина покојниковог могу представљати свог оца, а женска деца не, јер веле, она сачињавају женско потомство и као тако оне могу конкурисати у наслеђу свог деде само са кћерима његовим према наређењу §. 400. грађ. законика. И заиста, кад се разгледају напред наведене примедбе Касац. Суда, онда ту се нађе и овакав став: „Женско дете може стати на место свог умрлог оца само са онаком и оноликом правном способношћу за наслеђе, колику способност у опште даје наш грађ. законик женској. деци у наследном праву (§. 400. гр. зак.)". Међу тим цитирањем §. 400. онда кад хоће да се представи право синовице, од једне иогрешке праве се две, иошто синовица по свом праву никад не долази нити може доћи под наређење § 400. гр. зак. јер она није женско ве& мушко иошомсшво. Да би се ово боље разумело, ја ћу се поставити на практично земљиште и одатле изнети питање: шта је мушко а шта женско иотомство?

1) Јер у деФиницији рекосмо предетавиик улази на стеаен репрезентирапога.