Branič

стр. 160.

б р а н и ч

број 4.

Сваки субјекат права уједно је и објекат дужности. Лице које би имало само права било би противно разуму и друштвеном поретку. У извесном смислу ово би на пољу јавног права могло вредети за личност тиранина (деспота) који по аристотелској деФиницији влада на своју корист, и сматра се да није везан никаквом дужношћу према својим поданицима. §. 10. Како објективно тако и субјективно право по њиховој су природи иозишивно ираво (газ розИит, сопз{лш1пт) тј. право које је установљено изрично или којим другим пуноважним начином по општем сагласију, у погледу људских односа. Без тога услова позитивности, норма би, па ма каква она била, остала без њене практичне силе и свела би се на просту апстракцију. Не да се, дакле, замислити да поред позитивног права или над њима постоји неко рационално или природно цраво, које би било изведено из ума и које би престављало систем прописа, без људске санкције. То схватање које дели право у два засебна облика његовог иостојања, позитипно и рационално нраво, и које схвата ово последње као право за се, онакво псто као и прво, данас се преживело и данашња наука тежи шта вишс да истисне из памети последње трагове старе доктрине. Одредба, ма каква она била, не може постати правном, ако се она не тиче односа конкретних и реалних: ван тога поља могу истина постајати морална правила, мнења и убеђења лична, више или мање умесна, али право никакво. Из порицања постојања неког засебног рационалног или природног права не потиче то, да се тиме уједно пориче идеална сшрана права а с тим и философија ирава, у које је баш поменута страна предмет истраживања. Као и код свију(људских ®еномена, тако и код правних Факта уноси се извесан идеалан елеменат и преставља, дакле, оно што је у њима релативно заједничко, трајно и опште; то је оно што преставља исшину у сшварносши, као што би рекао Вико. Но оно што називамо страном или елементом идеалним, није нешто одвојено или противно позитивном праву, већ то исто позитивно право друкче обрађено и посматрано са друге тачке гледишта 1 ). Горе изложени појам битно се разликује од онога што влада у школи правника -ФилосоФа двају прошлих векова, по којој се природно право схватало као скун права,

Ј ) 0 природном и позитивном праву гледај: ГПоши81 -6иеШ, Ое1 сопсеЦо Де1 ШпМо пакиг. е (1е1 (Ш\ роаШто пе11а 84опа <Је11а ГПоз. <Је1 сИг., Напољ, 1874. — МЈга§1Ја, ГПоаоКа 3е1 <ЗтМо, стр. 242 и даље, — Вегаћоћш, сН. I.