Branič

број 4.

б р а н и ч

стр 161.

која произлазе једино из људског разума. Упоредо саприродним правом јављало се у друштву и позитивно право, и једно и друго сматрани су као системи за себе, без пкакве тешње везе међу собом; прво као опште непромељиво и неопходно потребно, основано на апстрактном разуму; друго као везано за извесно земљиште, нромењиво по вољи, основано на потребама и односима заједничког живота. Римљани су на различан начин схватади ггсз па1ига1е. По познатој трострукој подели Улпијановој (шз паки - а1е, §еп<:шт, ст1е), која је ушла у институције Јустинијанове, Ш8 пакига 1е имало је своју основу у физичким особинама живих створова, и као такво било језаједничко и људима и животињама. БЈ§. I, 1, 1 §. 3.: Јив па1ига1е ев1 цгшЛ па1ига отта апгтаИа с1осиг1: пат гиз гфис! поп ћитапг депеггз ргорггит, 8еЛ оттит апгтаИит сриае т 1егга, циае гп тагг павсапЛиг, <>пшт циоцие соттипе ен1. У ужем пак смислу, како га је схватао Гајус, гт па1ига1е , које је произишло из пчГигаИн гаИо , идентиФиковано је са гив депИит , и састављало је опште право свију људи; али је увек остало позитивним правом, као што је и тз сжИе, од кога се разликовало само својим карактером општности (универсалности). Б1§. I, 1, 9.: Отпез рориИ ^га 1еуЊив е1 тогГбиз ГедипЛчг, рагНт зио ргоргм рагЦт, сотит отпгит ћотгпит гиге и1и1иг. ^ат ^иоп цигвцие рориНз грне зШ гив сопзШиМ, гА Грзтв ргорггит стИчЦв ев1 ^осаГигцие гив сг^пе, ^иазГ гив ргоргшт, грвшв сргИаИв: ^иоџ ^его па1игаИв гаЦо т1ег отпев ћчттев сопвШиИ, 1(1 ариА отпев регае^ие сивШШиг посаШгцие Гив депНит ([иав1 рго гиге отпев деп1ев и1ип1иг. Међутим. из неких одломака се изводи, да римском правништву није била непозната мисао о једном идеалном, вечном непромењивом гив па1ига1е, које се не разликује много од појма најновијег времена. Као пример могу послужити: Раи1ив Ш. I. 1, 11.): цио& ветрег аесриит ас ђопит ев1 гив сНсИиг, гЛ ез1 гив па1ига1е — Магсшпив (Јпз!;. I, 2. §. 11.): Мо.1игаИа 1ига... (ИгЛпа ^иаЛат ргогпАепНа соп$Ши1а ветрег јггта а1циб ГттгЛаМПа регтапепГ. — Оагив (Б. IV., о, 8.,).' СтНв гаИо па1игаНа гига соггитреге поп роГез1, е1с г ). ГЛАВА. ТРЕЋА Постанак или извори права. §• 11. Према разном ступњу културе народа право се може јављати у два разна облика, у облику обичаја и у облику закона. Код првог пропис, норма, потиче непосредно из опредељених радњи, а код другог, она се садржи у извесној изречној појави. *) Испор. 1)16 1/ећге 4е8 ши пчПи'а1е, аедпига е4 ћопиш е4 1из КепИит <1ег Еотег, Бејргј^ 1856 I, §. 52,—60. — Сариапо, Оп§те, 84опа е рго§ге880 <Је1 1из §еп(;тт, Напо .ђ 187о. — Мопаш, 1Ја Д1оаоПа с!е1 (ЈЈгШо пе1 реп81его <1е1 §1игесоп8и1и готапц Пгеп&е, 1876. вранич 11