Branič

број 5.

б р а н и ч

стр. 197.

немогућним, потребан је Горњи Дом као једна скупштина која ће одењивати поднете јој предлоге према њнховој унутрашњој вредности, без обзира на то од каквих ће последнда њихово усвојење шш одбачење по владу бити. Али да би таквом скупштином Горњи Дом могао постати, први је услов да усвојење или одбачење извесних предлога од његове стране и у ствари ни од каквих последица по владу не буде. Горњи Дом неће моћи при своме одлучивању не водити рачуна о судбини владе, докле год буде знао да њена судбина од његових одлука зависи. Била би велика противуречност дати једном телу моћ да одбацивањем или усвајањем једног предлога одржи илп обори владу, и у исто време тражити од њега да се о том предлогу изјасни као да ту моћ не би имао, или, боље, да, у том тренутку кад о њему своју реч даје, сасвим заборави на дејство које ће она у погледу владе произвести, да пред тим практичним ресултатима својевољно очи затвори... Ако се хоће да Горњи Дом буде једна скупштина партијским мотивима неруковођена, или бар мање руковођена него Доњи Дом, и једна скупштина која ће моћи своје дебате на једној академској висини одржати, њеним се вотумима мора одузети сваки политички значај; они се морају учинити за владу безопасним тиме што ће се утврдити да, макар владини захтеви били одбијени од Горњег Дома, она није обвезана да се уклони с власти. Ето зашто питање о одговорности министара треба решити тако да они не одговарају ни пред обема скупштинама, ни пред сваком, него пред једном. Пред којом, пред Горњим Домом, или пред Доњим? Ово се питање мора решити на штету Горњег Дома. Докле се год не буде нашло ништа боље него партијски систем, правило ће бити да се властдаје, нс најсиособнијим појединцима, него најорганизованијој, или нај.јачој, — јер то је једно исто, — групи. Која је пак група најјача, најорганизованија, јошј најтачније се види на изборима. Само је једна изборна скупштина у стању пружити верну слику партијских односа у земљи. Таква пак саупштина Горњи Дом, негде није никако, а негде је само делом. Тамо где се бира цео, не бира се непосредно, а где се бира непосредно, ту се не обнавља интегрално него делимично... Он готово никад није ресултат оних