Branič
стр. 198.
в р а н и ч
БРОЈ 5.
широких консултација које у истом тренутку цео народ обухватају. У његовом начину састављања редовно има нечег извештаченог, и пошто у њему или нису све друштвене групе представљене, или се неке од њих налазе представљене несразмерно својој правој снази, то не би било политички допустити да се у његовој средини њихов спор око власти расправи. Друго, буџетско право које припада законодавном телу не уживају оба дома подједнако. У Енглеској може се рећи да га Горњи Дом не ужива никако. Сви новчани предлози подносе се прво Доњем Дому; док их овај не усвоји, Горњи Дом није овлашћен узети их у расматрање. Али још из XVI века постоје резолуције Доњег Дома по којима те предлоге Лордови не могу мењати. Њима се оставља избор између двога, или да их приме, или да их одбаце. У 1860 било је Лордовима и ово право одбацивања оспорено. Те године они супокушали да од њега употребу учине, и тај њихов покушај изазвао је живо протестовање од стране друге скупштине. Ова је донела три нове резолуције, све у томе смислу да је право одбацивања код Горњег Дома услед дуге неупотребе застарело. Од тога случаја прећутно се сматра да Финансијску контролу над владом врши искључиво изборна грана законодавнсг тела. 28 ) У Француској, прописано је уставом да се сви Финансијски закони морају прво поднети Скуиштини, и од ње бити усвојени. Да ли је допуштено Сенату мењати те законе, пошто му их Скупштина спроведе? У начелу то му је право признато, само, — о томе ће бити више говора доцније, — о границама тога права влада несугланост између два дома. Ну, што нико не спори Сенату то је право да Финансијске законе усвојене Скупштином сасвим одбаци. Континенталне државе следовале су већином примеру Француске, и унеле у своје уставе да Горњи Дом има права решавати само о оним Финансијским законима које је предходно Доњи Дом изгласао. И ту је, дакле, одступљено од начела једнакости између домова; само, ако јеу питању оминистарској одговорности ваљало одступити од тога начела што више, овде ваља одступити од њега што мање. Француска је практика
28 ) Апзоп, ор. 014.1, 7. — МеСаг1ћу, ор. сН. Х1Л.