Branič

стр. 248.

БРАЕИЧ

број 6.

нуће евојих циљева! Ретко бисмо забележили примере таквих судија које ба имале довољно смелости да противстану свима лретњама, па да само слушају закон и своју савест. „За време скоро целе Револуције, вели Веијашт Соп8^ап1;, храброст најсмелијих ратника једва да је била довољна судијама. Храброст која човеку у борби даје снаге да погледа смрти у очн лакша је него јавна исповест једног независног мишљења, пред претњама власника или демагога." 1 ) Као што видимо, последице •зависнога положаја судије толико су штетне по његову слободу, да другог разлога не треба за одбацивање таквога система. Овоме ваља још додати да и сами аргументи, изнесени у прилог судске зависности, нису много убедљиви. Систем овај проистиче из бојазни: да судови не злоупотребе своју прерогативу независности, на штетну правилне примене закона. Та бојазан скоро је химерична. Корпоративно запостављање воље законодавчеве од стране судскога тела ретко ће се остварити. Зашто би судије, један од најобразованијих редова у држави, тежиле за гажењем закона, кад и оне саме, као чланови друштва, имају интереса да се закони, који су донесени за опште добро, тачно извршују ? У осталом бага нека се каткад и деси да судско тело, под пресијом јавнога мњења илн политике, заборави на своју дужност, то ће бити таква реткост, да би било непојмљиво линшти због тога грађане свакодневне благодети судске независности. Замерка, пак, изведена из подмитљивости судија није такође много замашна. Нема сумње да ће у држави у којој су судије спремнн и образовани људи случаји потплаћивања бити веома изузетни. Треба претпоставити покварену дугау код судије па да се он, поред свега свог образовања, поред сталности свога положаја и поред довољне плате, одлучи да прими мито. Такве судије бике увек реткост. А осим тога, ко нам јемчи да баш зависност судије не би имала противно дејство, да судија не би био наведен да, примањем мита, осигура себе материјално за случај губитка места ? Сувишна изложеност административних чиновника да своја звања изгубе није без утицаја по њихову часност, што нас

В. Сопз1ап4, ор. , р. 154 е* 155.