Branič

I

број 6.

бранич

стр. 247.

државина претпоставља својину, н онај који полаже право на ствар која се налази у туђим рукама дужан је доказати то право. Међутим, та претпоставка законска често пута је неистинита, јер се дешава да онај који известан предмет има у свом притежању ннје његов сопственик. Што је законодавца руководило у усвојењу ове претпоставке, то је тај непобитни Факат да ће она у већини случајева бити израз истине и да ће тек изузетно бити у противности са правим стањем ствари. Начела у правној науци јесу, дакле, правила изведена из већине посматраних Факата, тако да се изузетна Факта, која могу представљати знатну мањину, занемарују. Сама природа правне науке приморава законодавца да се задовољи са принципима који ће бити израз онога што веКином бива. Бех <Је ео диос1 р!егит^ие Ш, као што су говорили још стари Римљани. Кад већ у правилима мора бити извесне количине неистине, онда је остало законодавцу да, у оскудици чега бољег, приђе правилу које релативно најмање неистине садржи. Примењујући ово резоновање на питање које нас овде занима, није нам тешко убедити се да је систем независности далеко бољи од система зависности. Зло које у њему можемо претрпети много је мање од добра коме нас он води ; рђаве последице које из њега проистећи могу несравњиво су мање од рђавих последица противнога система. Са зависношћу судова неминовно долазвмо до самовоље и неправде; њене добре стране толико би нас стале да би била бесмислица тако их скупо плаћати. Не само што би појединци били у својим правима угрожени због пристрасности са којом би управна власт вршила надзор над радњом судова, већ би они били често изложени неправди и због саме сувишне ревности или због оскудице у спреми саме те власти, чак и да претпоставимо да ресорни министар има тврду вољу да своје право надзора над судовима врши најнепристрасније, једино у интересу закона, остављајући на страну све друге обзире. Колико ли тек опасности садржи у себи зависност судска, кад се управна власт у том свом надзору судова руководи интересима политике или личнам обзирима ! Каквим инсинуацијама и интригама нису изложене судије од стране појединаца, који у зависности њиховој налазе средства за постиг-