Branič

врој 6.

б р а н и ч

стр . 279.

исте или ие. Он је могао бити саучесник у прављењу дажне облигације и као надлежно и као ненадлежно лице. Према овоме сматра да је и опт. Терзић у овоме делу као саучесник крив. Што се тиче навода у примедбама, да се опт. Терзићу не би могло судити за ово дело зато, што је већ осуђен за дело веће од овога, закојесе оптужује, суд сматра, да о том не може бити говора сада приликом стављања под суд, јер такав случај није предвиђен у §. 161. крив. пост., већ ово питање суд има да оцени и по истом своју одлуку донесе тек на претресу приликом пресуђења. Тако исто суд не може усвојити примедбе у погледу Станка Бабића, а са разлога који су напред изложени за опт. Терзића, јер и њега суд сматра као саучесника у прављењу лажне облигације, што је ислеђењем потпуно доказано. Најзад, суд сматра, да у овом случају не може бити никакво питање о превари према опт. Живку, јер за појам постојања овога дела овде нема услова. Општа седница Касац. Суда од 13. марта о.г. Бр. 2752 донела је своју одлуку, да супримедбе I. одељ. Касац. Суда од 8. марта о. год. Бр. 2091 основане, а да противразлози првост. суда не стоје. Саопштио, Марко Н. Новаковн^ Правн. - практ. прв. суда за в. Београд.

XIV. Нема дела два пут наплате дуга када оптужени докаже, да је дуг наплатио по други пут без знааа, грешком или заборавом. (Одлука оиште седнице Касац Суда.) На тужбу полиц. власти првост. суд за вар. Београд својим решењем од 2. марта о.г. Бр. 4916 одлучио је : да се Живко Кузмановић трг. овд. ставн под суд п у притвор, што је судским путем тражио да поново наплати дуг од Јована Радосављевића земљ. из В. Иванче по облигацији од 12 Фебр. 1833. у 40 дуката са 12% инт., који је дуг једном наплатио из но- , ваца, које је Јован добио из Управе Фондова, као зајам на своје непокретно имање. Суд је подвео ово дело под. §. 263. крив. зак. т. 4. По жалби оптуженога Касац. Суд прим^дбама свога I. одељ. од 8. марта ов. год. Бр. 2091 поништио је решење првост. суда из ових раздога: