Branič

стр. 282.

број б.

КЊИЖЕВНЕ ВЕСТИ Наука о Међународноме Праву код Јужних Словена. Часопис Га Ееуие с1е БгоИ Јп1:егпа(Јопа1 е<: <1е Бе§181аМоп сотрагее у св. XXXI. 1899. доноси преглед књижевности Међународнога Права код јужних Словена, а из пера г. Бг Миденка Р. Веснића, по предговору у другој свесци свога превода А. Ривијеровог деда Основи Међународнога Права. Наводећи да научно обрађивање ове правне дисциплине стоји у вези са политичком ситуацијом појединих Јужних Словена и да су у Србији поглавито две околности, државна аутономија (1817). и независност (1878.), и оснивање правног Факултета, на коме се Међународно Право предаје од 1860. год. утицале на развој ове науке у Србији, набраја сва дела, која су код Хрвата, Бугара и Срба угледала света на пољу Међународнога Права. Најоскуднија је књижевност на овоме пољу код Хрвата, из појмљивих узрока. Бугари 1 ) почињутек од 1896. године обрађивати Међународно Право. Многобројнија је на против наша литература како у ориђиналним делима, тако и у преведеним и многим расправама, које су изашле било у органима наших научних друштва, Гласнику Учен. Друштва, Летопису Матице Српске и Гласу Српске Краљ. Академије, било у разним часописима: Отаџбини, Пороти, Ратнику, Браничу, Праву н Правнику. Потпун списак свију дела и расправа наћиће наши читаоци у предговору г. Веснићевог превода поменутог изврсног дела Ривијеровог, на које их нарочито упућујемо. * * Границе судске власти поводом једне неправилне практике код нас, с погледом на страно законодавство, од Живојина М. Перића, ванр. проФ. Вел. Школе. Прештампано из „Бранича." Београд 1899. Штампа Св. Николића. 8°. стр. 140. Цена 2 д. Изврсни чланци нашег вредног сурадника г. Перића, који су прошле године штампани у „Браничу", изашли су сада у засебном издању, које тим више препоручујемо пажњи наших

1) На навод г. Веснића, да осим два дела која је код Бугара издао Ј. Касабов о Међународном Праиу, нема до сада ничега по овој струци важнијеганиу њиховим часописима, примећава „ТОридически Пр^рледт." у св. III. 1899. да има неколико „врдо лепих" монограФија о капитулацијама у Бугарској, које нису споменуте.