Branič

БРОЈ 7.

Б Р А Н И Ч

СТР. 303.

§ 34. Правна способност почиње се роЏњем, које означава тренутак када дете, потпуно одвојено од мајчипе утробе, отпочиње да живи за себе, а свршава се смр&у. Ова два природна ®акта, рођење и смрт, обележавају правну с®еру лица. Од зачећа до рођеља зачетак живи само као део материн и пошто је његов живот спојен са животом матере, недостајему природне основе за личност. Ади, ипак, закон, на основу познатог принципа: павсЦигиз рго јат па1о ћабе^иг ^иоНев с1е сотгпо/Из ејив адИиг, задржава простоме зачетку она права, која би на њега прешла пре рођења, само ако се рођење догоди у потребним условима, за способност; у противном случају, таква би антиципација у снособности детета што се има да се роди, остала без икаквог дејства. За овај се појам, који признају и аустр. грађ. право (§. 22.) и српско (§. 36.), везује стараоштво за време трудноће, о коме говори чл. 236. итал. грађ. законика, аустр. §. 274. српски зак. о стар. чл. 160. и чл. 63. правила за неспор. дел. Шргапив, Б. XXV, 4, 1, § 1: Раг^ив ап1еџиат ес!а^иг тиИеггз рогЦо ељ1 ие1 V1зсегит. — Раи1ив } В, Ј, 5, 7: С^иг гп и1его е$1, регГпс1е ас вг т геЂив кигпатз е$ве1 сиз1о(И(иг диоНепз с1е соттосИз грзгив раг1ив срлаегЦиг: џиатсриат аШ апГедиат пазсаГиг пециа([иат рговг(. По италијанском и Француском праву није довољно само рођење живог детета за постанак грађанске личности већ је потребан и вишалишеш, животна способност т. ј. способност за продужење живота. Ако новорођено дете апсолутно не може да продужи живот, било због непотпуног развића организма, што није довољно донето (права животна неспособност), било због органске мане (непотпуна животна неснособност), онда се у погледу на способност сматра као мртво рођено. Овај услов виталитета, животне способности, није ушао у немачке законике, па ни у аустријски, а према томе ни у српски, нити га је без спора примила наука. Савињи (цит. дело II. §. 61. и д. одељак Ш), да и не говоримо о другима, побија га, било с тога, што је, по њему, непознат римскоме праву, било највише с тога, што је противан принципу на коме се оснива правна способност, која треба да зависи једино од Факта постојања једног људског бића, без обзира на његово дуже или краће постојање. Ади га јако брани Вехшер (С. 6. \Уасћ1ег, Соттеп^аУопез с1е раг(;и уш > поа тИаН, Рагз I—V, Глрпае, 1863—66), који, између осталог, доказује, да је животна неспособност у правоме смислу, т. ј. она што долази од недовољног ношења, искључивала способност како по римском праву, тако и по општем праву у Немачкој до публикације нових законика. У римским изворима побачено дете није било лице, а аВог-