Branič

број 7.

б р а н и ч

стр. 319.

мењала; од ње су они бшш сигурни једва за неколико периода скупштинских; такви саветници били су и сувише зависни од владе, да би је одиста могли контролисати, устављати, ограничавати. У практици изашло би на то, да влада попуњава Савет оним чнновницима који су њени пријатељи, и који би на тим новим положајима остали опет чиновници. После те критике намесничког пројекта, г. Чумић је од своје стране предложио ово: „Да се састави стално народно представништво или савет од двадесет или двадесет и пет чланова, које да бира народ непосредним избором на цео живот, да су добро награђени, да бирају сами себи председника, да буде јавност у њиховом раду, да им се препоручи да пролазе кроз народ, да су сасвим сигурни и незавасни према владн и према народу." Саветници ове врсте, налазећи се изван власти и кнежеве и скупштинске, мотрећи и на кнеза и на скупштину као неки стални цензори, долазећи у непосредни додир с народом, познати и иначе лично због свог малог броја, улевајући поштовање својом старости, ти саветници, узвикнуо је г. Чумић при крају своје беседе, били би новипатријарси или свеци. Ова беседа имала је то дејство да је рашчистила хоризонт. Видело се у један пут на којој се ко # позицији налази. У једној дебати која се дотле кретала у општим расматрањима, намеснички предлог био је изненада с лица нападнут, и њему другн предлог противстављен. После тога постало је очевидно да тежиште целе дискусије лежн у томе питању, како ће Горњи Дом бити организован, — на име да ли ће се саветници бирати, или постављати, и да је све друго према томе од споредног значаја. Тиме је дискусија нашла једну сталну тачку у којој ће се усредсредити. Радивоје Милојковић, који је као представник владе имао последњу реч, употребио је готово целу своју беседу на то да одговори г. Чумићу. Он је изнео прво један правни аргуменат противу непокретних саветника, које је пре њега г. Ст. Бошковић био назвао вечитим. Милојковић се питао, шта су ти саветници? Чиновници нису, јер их владалац не поставља. Јесу ли посланици? Нису ни то, јер, и ако их народ бира, он нема могућностн да их после извесног времена замени другима. Могу приспети нови нараштаји који се у тим раније