Branič

стр. 320.

б р а н и ч

број 7.

изабраним саветнидима врло неверно осећају представљени; у том случају од кога ће држати своју власт ти саветници који не уживају више народно поверење, а за које се, пошто их владалац није поставио, не зна ни да ли љегово уживају. Бојати се да један Савет који не може ни кнез сменити, ни народ променити, који влада по једном пуномоћству добивеном однарода за вечита времена, коме је народ дао тапију од главе, бојати се да такав Савет не постане и сувише јак. Такав страх нарочито је оправдан у једној земљи где се довољно патило од олит-архијских савета. — Што се тиче намесничког предлога, Милојковић га је овако бранио. Да је задатак Савета да контролише владу, њему би одиста сметало то што га ова поставља. Али, то његов задатак није, није његов из простог разлога што је то задатак Скупштине. Чиме Савет има да се бави, то је израдом закона. У овоме послу влада није непосредно заинтересована, тако да неће ни повода имати да улотреби она средства притиска која би јој према Савету стајала на расположењу. ...Има једна ствар у теорији извесна, то је, да чланови постављеног Горњег Дома морају бити непокретни, а они изборног привремени. У нашем уставном одбору имао се тај чудноват призор да за непокретност саветника војују присталице изборног Савета, док противу ње устају присталице постављеног. Намесништво је хтело постављена Савет, али без непокретности његових чланова, која представља битни услов таквог Савета, без које би такав Савет убрзо постао једна чиновничка колегија. Њени консервативни критичари, опет, хтели су изборни Савет са непокретношћу његових чланова, као да непокретност није стајала у противречности с изборним начелом, као да непокретни изборни чланови не би одмах после избора престали бити изборни. Саветницима на време које је Намесништво искомбиновало било је право место у изборном Савету којије г. Чумић предлагао, а оно одбијало; исто тако као што је саветницима на живот за које се г. Чумић одушевљавао право место било у постављеном Савету који је Намесништво пројектовало, а он нападао. — Ниједна страна није остала у логици свог властитог система: она је распарила његове елементе, задржала једне, друге одбацила, и те које је задржала комбиновала с онима из другог система.