Branič

БРОЈ 9.

Б Р А Н И Ч

стр. 399.

потврди, а њено је да се сама, како за најбоље нађе, увери, да садржина тог уверења одговара фактичком стању ствари. Има небројено примера, да је првостепени суд, кад му се не поднесе, што је горе речено шш који други доказ од важности, решењем одбијао потврду тапије и • таква су решења код Одељења Касационог Суда, према томе у које одељење предмет оде, у једном случају оснажавана, а у другом случају подобном или истоветном ништена. И тако заиста и у овом ситном иитању доиста има тако контроверзних мишљења и одлука судова, — да је доиста штета што такво једно питање, расправљено решењем, којим се један оглашава за апсолутнога господара у тапији описаног добра, а други се од потврде тапије одбија, не може да изађе пред општу седницу само зато, што је дати случај расправљен — решењем.

Но узмимо да не постоји изнето тврђење: да има много предмета грађанске природе чији се предмет (по §.303. грађ. пост. „главна ствар")_решеи>ел« расправља. Узмимо да се доиста само стредни предмети грађ. дела, решењем расправљају, —па се запитајмо, колико ли има баш тих сиоредних питања, која су тако компликована, тако спорна и у пракси и у науци, — да доиста заслужују да се изнесу на решење једном одличном скупу правника, као што је Оптта седница Касационог Суда? Има много, врло много, таквих питања, о којима доиста вреде да жртвују који атом драгоценог а ФОСФОра трудољубиви и дугогодишњи служитељи Правде, у својој укупности —- Општој седници. Да наведем који пример, поред предњих, баш и из оне области, где се несумњиво види: да се решењем расправља сиоредно , али не и за главну ствар равнодушно, питање. Ти су примери многобројни, а најчешће се јављају хгад претходно треба да се реши, је ли суд надлежан за суђење. — §§. 6.-^-11, 27—50. грађ. суд. пост. и др.; је ли парнична страна правно способна са вођење спора —- §. 59. грађ. пост., §§. 24—26. стец. пост. и др.; има ли места мешању у спор, — §. 65. и др. грађ. суд. пост.; има ли места позивању у заштиту, — §. 67. и