Branič

стр . 406.

вранич

број 9.

онако како судија-реФерент ствар разложи, тако буде и решена. Овај опет, будући човек, подложан је погрешци, па или ствар добро не схвати, или у читању акта учини омашку, и ствар у седници Одељења Касационог Суда, буде погрешно схваћен, — те отуда и онаква решења одељења, као што је предње, које се очито коси са законом. Где је дакле правни разлог за забрану нижем суду да овакву погрешку одељења у виду против-разлога изнесе Општој седници Касационог Суда, да се та погрешка исправи? Нема таквог разлога, нити га може бити, и по томе наређење §. 333. граћ. суд, пост., — аномалија је у закону. Зато ћу се задовољним осећати, ако са ово неколико редића покренем позваније од мене, да се за ову ствар заинтересују, те да се ова непотпуност и неправилност у закону поправи, јер је по моме скромном мишљењу §. 333. грађ. суд. пост. уз онакав §. 303. истог закона одавно постао — правни анахронизам. Априла 1899. год. у Ловници. Сп. И. ПопзвиИ, судија. ООО ЕНЦИКЛОПЕДИЈА ПРАВА од ПАСКБАЛА ДЕЛ ЂУДИЧЕ (Наотавак) §. 44. Начин стицања И ако је извор сопствености један нсти, уличности, опет за то начини, на који се она стиче одређени су законом. Начини стицања су двојаки : исконски и изведени, према томе, да ли јерадња стечника извршена уз суделоваље другог лица или не. У првом случају имамо независно стицање, док код другога стицање зависи од воље претходног сопственика, који предаје сопственост ономе који је стиче. Овом другом начину придружује се онај, где се својина стиче законеком одредбом, у место посредовања другог лица.