Branič

број 9.

б р а н и ч

стр . 407.

Исконски еу начшш: а) ЗаузеЛе, засвој ствари које немају сопственика (гез пиШиз). Ово је најпримитивнији и најпростији начин, где је довољно, да се ствар држи као својина, узимање њено у државину. У староме је друштву заузеће, засвој имао широку примену: у наше време, усдед промењених друштвених прилика, сведен је у границе, које су шире, као нпр. у српском праву иди уже, као нпр. у италијанском праву, према мањем или већем савршенству њиховом. Италијански грађански законик (Чл. 711) наводи као ствари које се могу заузети: животиње које су предмет лова и риболова, напуштено благо и покретности. 0 непокретности се ништа не помиње, јер је у данашњим пршшкамавржо редак случај у приватном праву, да се непокретност може заузети, али му могућност није искључена. Српски грађ. зак., на против, у оне ствари које могу бити предмет заузећа и које су, поред још неких, оне исте које суипоитал. грађ. законик, изрично увршћује и непокретности и то на првом месту (§. 229.), одступајући у томе од аустр. грађ. зак. (§. 387), који зна за пусту али не за незаузету непокретност. б) Прирашшај или ирипацак. Као што једна ствар, која је физички спојена са другом, чини с њом једну целину, губећи своју индивидуалност; тако се и правно својина главне ствари простире и на споредну ствар, која с њом гради целину или је с њом спојена. На овоме се принципу оснива прираштај; ассевзго се<Ш рппслраИ. Он се може јављати по природи или људским делом и може се односити на непокретности и на покретности. Прираштај непокретности појављује се нарочито код засађивања или грајјења на туђем земљишту, или на сопственом земљишту са туђом грађом (материјалом); код наноса т.ј. постепеног и неприметног повећавања које врши текућа вода на земљиштима дуж обала ; код одртшвања т.ј. тренутног откидања знатног и приметног дела земљишта; код граЈјења, осгарва и сиајања земље, који се производе у коритима непловних река и потока; код напугишених речних кориша. Прираштај покретности је могућ у врло многим случајима, који се, међутим, своде на разне облике спајања више нераздвојних ствари или смеше више чврстих или течних материја, које се не могу одвојити. Појам прираштаја примењује се у ширем смислу и на плодове или органске производе земље и животиња, ма да се они после одвајања не могу више сматрати као саставни делови земље или животиња. Може се, међутим, догодити да неки