Branič

број 10.

б р а н и ч

стр. 453.

ним појмовима. У аномално, сингуларно, право долазе она приватно-правна правила, која од основних начела права, од строгих правних појмова одступају, те садржавају у себи неке изузетне опредељаје, који се оснивају на узроцима и разлозима, који излазе ван правне области. Мислимо да о томе не може бити спора, да пропис §. 471. грађ. пост. долази у аномално или сингуларно право, јер исти не само што није у сагласности са начелима или одредбама грађанског законика, него, је по мишлењу маљине законодавног одбора у супротности и са земал 3 ским уставом. 1 ) Па кад дотично наређење долази у сингуларно право, онда при тумачењу истога треба битп врло обазрив. Правна наука а према њој и наша два призната правника г. Г. Гершић, и г. А. Ђорђевић препоручују: да сингуларна права треба у сумњи тако тумачити, како ће она шшо мање ошсшуиаши од редовноза отитег ирава. При тумачењу двомислених или неодређених израза ваља у сумњи да се узме и избере оно значење, према коме се оно правно правило, које се тумачи, најмање удаљује и отсшуиа од иравилнога нормалнога ирава; с тога се нарочито при сингуларним правима и прпвилегијама у сумњи речи морају узимати обично у ужем значењу, како Ие шшо мање отсшуиаши од оиитега ирава. А што је најглавније сингуларно право не може бити предмет екстензивног тумачења, јер за ово право важи: Ехсер^опеа вип!; зМсШахтае т^егргееШшшз 2 .) Касациони Суд тумачећи тач. 4. а) §. 471. грађ. пост. тако, да и правителствени послужитељи имају благодејање наглавице, несумњиво се огрешио о напред изнета правила тумачења сингуларних права. При крају да додамо још и то, да је Касац. Суд, по нашем мишлењу, погрешио и у томе, што се у опште

') Одборека маљина, коју су саетављали г. г. М. Пироћанац, Д. Радовић, Бг Н. Кретић и К. Отојишић, у евоме извештају између осталога вели: Њиме (предлогом) се ограничава лична слобода, која је саставни део права располагања са евојим ииањем. Ово је право ујемчено уставом и мањина сумња да се оно овим путем без повреде устава може да збрише. — Протоколи Нар. Скупштине од 1873. стр. 477. 2 ) Г. Гершић, Систем римскога приват. права стр. 25, 47 и 48. Анд. Ђорђевић, Систем приват. права Краљевине Србије стр. 79, 96 и 98.