Branič

број 10.

б р а н и ч

стр . 455.

дитерарних и уметничких производа сву ону економску корист коју су они у стању нружати, забрањујући да други може публиковати иди извршивати какво дело без његова допуштења, или умножавати примерке већ штампанога дела, и да на тај начин ужива ствар која није његова, или да има учешћа у добити која му не припада. 1 ) Практична потреба права ауктора искрсла је после проналаска штампе, којом је постигнуто брзо илако умножавање уМних производа. Ни пре тога времена, истина, није одрицана економска вредност умним производима: научна и уметничка дела продавана су и купована, и зачетци појма заштите њине својине нису били сасвим страни римскоме свету. Али у старо време није се дошдо дотле дасеодвоје интереси сопетвеника рукописа, од специјалних интереса ауктора, као таквог; но с друге стране подражавање није могло бити ни често нити је могдо пружати велике користи (гледај Ј. Коћ1ег, Баз Ач{;оггесћ(;, Јепа, 1880, Ве11ао-е II, стр. 319 и даље; СаШетег, Г^а ргоргШе Н41:. & АШепез 1868). Са штампом, међутим, лако подражавање и појачана трговина с књигама учинише да се осети потреба за законском заштитом. Али су начини заштите биди различни. С почетка је искључивост публиковања била заштићена у непотпуној ФОрмн типогра®ске привилегије, а доцније је опште призната као право. Но какве је природе бидо то право ? 0 томе сада теорија није сагдасна. До почетка нашег века превлађивао је појам својине: право ауктора сматрало се као право својине са свима њезиним својствима, трајношћу, преносношћу и т. д.; отуда је и дошао назив: лишерарна и аршисшичка (књижевна и умешничка) својта. Ову су теорију заступали како философи (ВИего1, УоИаГге, РгсМе), тако и правници (Воећтег, РиЦег, 1У НепсоиН, Зедтег), и она није била без утицаја и на неке законе, напр. у Француској уредби од 1777. године и у закону о Фабричким цртежима од 1806 год. Али већина осталих закона, и ако усвајају напред наведени израз (пруски закон од 1837. год., аустријски од 1846. год. и т. д.), у ствари сматрају право ауктора као право 8игдепе>ч8 ивеома кратког трајања (Испор. КепоиапЈ, ТгаИе <1е8 ЉоИз <1'аи1;еиг, Рапз 1838,1. стр. 157. и даље \Уасћ1ег, Уег1а§8гес11(;, 31и1;§аг(;, 1857,1. §. 8.). Тако у главном и италијанско право. Но ипак и теорија својине има својих присталица. И заиста, пошто је једном појам својине проширен и на бестелесне ствари, као што многи чине, ништа не стоји на путу да се оно може применити исто тако и на умне производе. Нити смета особина привремености код права

!) Гдедај Бе1 СгшШее 8и1 длпИо аи1оге у 81гШ Ш а1ог'ш е сНгШо, М1. 1аш>, 1889, етр. 160 и даље.