Branič

стр . 456.

б р а н и ч

број 10.

ауктора, пошто и својина, по данашњем појму, може бити ограничена не само у обиму важења већ и у трајању. Но бићедајебоље задржати класички појам својине као властп над телесним стварима и сматрати права над беетелесним стварима као право имовинске природе, различне од својине. Различна природа предмета и различан начин уживања оправдавају такво одвајање. Противу појма својине испореди осим наведених још и К1оа4егтапп, Ваз ЈЈгћеђеггесМ и. <1аз Уег1а»8гесМ, ВегКп, 1871, §. 12. —Мапгот, Јпк>гш> а ипа диезИопе (И соги сТећка. ргорг1е(;а ЈеИегепа, Ро1Несгпсо, XII, МИапо, 1862. — VI<1ап, ор. сИ. III. 1828. — МГгадНа ор. сИ. стр. 407 и даље. У противном правцу: Ререге, Епс1к1оре(На, сар. 10. — Р11оти81-6ие1К, Епс1с1. § 40. — \Уа°'пег, Еећгђисћ <1ег роН<;. Оекопопие, I. §. 281.идаље. — У систему је праву ауктора место међу имовинским правима, пошто оно, као и сва остала права за бестелесне ствари, еаставља један елеменат имовине. Други писци, на против, сматрају га као лично право, које код других лица ствара облигаторан однос изражен у забрани подражавања (Кап1; цит. дело стр. 128. Аћгепв, 11. стр. 150. — Ве8е1ег, 8у§4ет <1е8 Рпуекесћ^, ВегНп 1873, 1. стр. 322. — Сауадпап. ћа ШозоНа <1е1 (Нпио е 1а ргорпе!а 1е14егапа, Рас1оуа, 1883.). Али, треба приметити да није елеменат личности, који заиста постоји у литерарном делу, што одређује правни карактер односа, већ то чиии економски и патримонијални елеменат. Најпосле, неки су, као 0-пе8пп°;ег у Немачкој (\Уас1Пег, стр. 73.) Ееггага у Италији (ВЉ1. (1е11'есопот181а, 2-а еег. уо 1. VII. 1859. стр. С. и даље), РгошШоп у Француској (Беа тајога18 1Н:ега1ге8, Вгихе11е8 1862.) и Сагеу у Америци (Писма о књижевној својини) покушали, да праву ауктора одузму сваку основу : али њихова доказивања, с правом, нису ухватила корена ни у науци ни у законодавству. §. 51. У праву ауктора сусрећемо два смера и два интереса, које треба помирити: ингерес произвођачев у искључивом уживању свога производа, и општи интерес у распростирању и узимању учешћа у умним радовима. Првоме годиданачин остварења тог права буде такав, како би ауктору обезбедио сву корист коју може очекивати од свог дела. Али с друге стране, друштвени интерес и сам културни смер, који јеауктор себи поставио публикацијом дела, захтевају што веће учешће и распростирање идеје које је он у њему изложио; распрострањење и учешћс, које би могло бити одгођено, па и спречено кад би право ауктора имало карактер неограничености и трајности. С тога мујс са основаног обзира на наведена два смера, трајање ограничено на онолико времена, колико је довољно, да се може претпоста-