Branič

стр . 466.

б р а н и ч

број 10.

коника као и да нови закон не треба да вређа већ стечено право; али, постоји опет и друго правило да ч>ормални закони — грађански поступак овде — имају ту привилегију, да имају повратну силу и да за расправу грађанских спорова важи увек садашњи грађански поступак. 1 ) И шта је даље било услед поништења јавне продаје? Продаја је одложена. Поверилац је незадовољан, посао увећан и отежан, а извршилац осуђен је, да из оне мале плате плаћа тужиоцу парничне трошкове и таксу. Казалисмо напред, да извршилац продаје треба на случај када види, да претходна радња једне продаје није извршена према допуњеним прописима грађ. поступка, — да реФератом изнесе неправилности, па да не извршује продају; јер држимо, да због оваког одлагања продаје неће Господин Министар унутрашњих дела да примени пропис §. 500. а. грађ. поступка, пошто овако одлагање има ослонца у закону и оно неће бити одлагање, протезање иди одуговлачење са продајом, но у ствари хитање да се продаја изврши и један посао из руку избаци. Како на извршењу код полицајне власти има врло много предмета, у којима је претходна радња за продају непокретног имања извршена по недопуњеним прописима у грађан. поступку, то би добро било да и надлежни учине са своје стране што треба, те да се продаје, због неправилних примена допуњених прописа за извршење јавне продаје, не ниште, посао не отежава, а грађани и извршиоци не штете. Из ова цва случаја која смо напред навели, види се, да се неједнако примењује закон у одељењима Касационога Суда. Како је једнообразност најсветији аманет, који је законодавац оставио Касационом Суду, то би надлежни требали опет да изнесу ове две супротне одлуке пред општу седницу Касац. Суда, те да она донесе начелну одлуку, да ли вреди продаја и ако јој претходна радња није удешена по допуњеним прописвма грађ. поступка,

х ) Види стр. 8. Теорије грађанског поступка од Андре Ђорђевића, прва половина.