Branič

стр. 2

б р а н и ч

број 1.

оно грто садржи изборни закон скупштински, закон о скупштинском посдовнику итд.; код организадије извршне властн, имао би да обухвати све орхо што задржи закон о устројству Центрадне Управе, закон о Државном Савету, закон о Главној Контроди, закон о опшгинама итд.; код организације судске вдасти, имао би да обухвати све оно што садржи закон о устројству судова, закон о пороти, итд. Исто тако, ако бп требадо Уставом регулисати све појединости личних гарантија, онда би он, опет код нае, имао да обухвати све оно што садржи закон о штампп, закон о удружењима, закоц о зборовима итд. Устав који би примио у себе сав тај материјал био би административни законик, а не Устав. Мора се, дакле, учинпти избор између оних правила којима се организују власти и ујемчава дична слобој^а. У Устав ће се унети само најважнија, т. ј. она' која су од начелне вредности. Али, ако је лако рећи да Устав треба да садржи начела а не појединости, није лако пресудитп у носебним случајима, да ли се извесно правило тиче начеда или појединости. Да би се нашда директива, ваља се сетити историјског разлога уставних закона. Уставни законп, оваки каке данас знамо, писани и у једном акту прикунљени, стали су се јављати у XVIII веку. Они се везују за две политичке идеје тога доба, од којих је једна, идеја о природним правима, а друга, идеја о подеди вдасти. По првој идеји, појединац је примпо од приро/е извесна права која су и за саму државну власг неприкосновена, и Устав је имао да поброји и дефиншце та права. По другој идејн, државна се власт, да би престала бити деспотском, морала поделити на три власти — законодавну, извршну и судску — које би биле једна од друге независне. Ну, ако би њнхова организација и надлежност била одређена обичннм законима, очевидно је да би извршена и судска власт зависиле од законодавне власти, која издаје законе. Отуда потреба за једним вишим законом, који би постојао независно од законодавне власти, и тај виши закон имао је Устав да буде. — Према овоме Устав би имао да гарантује незавпсност нојединца наспрам државе, и независност појединих власти једне наспрам друге. Он би имао. да обележи појединцу једну сферу рада, у којој овај не би био подвргнут државном надзору^ и имао би да обележи свакој