Branič

стр . 4.

в р а н и ч

број 1.

оне којима се регулишу односи једне власти било према другим властима, било према појединцу. На основу ових резултата могао би се доста тачно ограничити предмет Устава, али ни на основу њих не би се могао он тако тачно ограничити да ни у ком више случају не буде двоумиде да ли ћесе извесна одредба унети у Устав, или ће се оставити специјалним законима. У осгаломе, не би било ни од каке користи са свим тачно ограничити предмет Устава. О границама које би се тако повукле, не би се водило никака рачуна у стварном животу приликом састављања Устава. Обично, кад се саставља Устав, не гледа се на то шта по теорији ваља да уђе у такав један докуменат, него се меће унутра све оно што се жели нарочито гарантовати. Што се пак жели нарочито гарантовати, то су оне одредбе које су највећма у опасности да буду повређене: међутим те одредбе не морају бпти начелне одредбе. Тиме се објашњује што се Устав често бави појединостима организације и постуика, које, строго узев, не спадају у његов програм. На пр. наш Устав од 1888, у своме чл. 9. Нико не може бити иритворен, нити иначе лишен слобоуе, без иисменога и разлозима иоткреаљено? региења истражнога судије. Ово решење мора се саонштити жицу, које се притвара, у самом часу притварања. Само кад је крикац ухваћен на делу може се одмах притворити, ади му се опет решење о притвору мора саопштити најдаље за 24 часа од како је притворен. — Нротив решења о притвору има места жадби првостеиеном суду. Ако притворенп не изјави ову жалбу за три дана од како му је решење о притвору саопштено, онда најдаље за 24 часа иоеде тога рока мора истражни судија послати предмет суду и без жалбе. Суд. мора у року од 24 часа од како је предмет примио издати своје решење, којим решење истражнога судије о прнтвору оснажаваили уништава. Ово је судеко решење извршно...." Није претерано рећи да се могло стати код краја прве реченице. Одредбама које за тим долазе, пре би било место у казненом судском поступку него у Уставу. Шта више, оне су се ту и налазиле (§. 131.) па су их одатле уставотворци из 1888 пренели с неким изменама у Уетав. Тај пренос они су извршили из практичних разлога, мислећи да ће ове одредбе успешније заштнги од повреда, ако их буду евечано прогласили у Уставу. Оваких примера има још, и то не само у нашем Уставу од 1888, него и у другим европским уставима. Што се у једној земљи мање поштују обични закони, то ће све више-