Branič

БРОЈ. 1.

Б Р А Н И Ч

СТР. 31.

нити употребу овога права у свима случајевима и свакој ириаици, ако република не би хтеза нопустити њеним захтевима. Овим се објашњавају поновни покушаји републиканске владе^ да се ослободи овога надзора, којп смета све више и више слободном подету њене снаге. Како да се обележи овај назпв Међународнога Права. који једну државу, иначе независну, доста опредељено обвезује према једној другој држави ? Ова неприродност је установа, или боље једна старина, која се зове међународаоиравна сдужбеност (вегјипа §'еп1Јит) и која се разликује од службености приватног џрава у томе, што она не образује стварво право (јивш ге аНепа), већ право између две међународноправне личности (ви1зјес1а ;јит ^епНит.) Она претпоставља две државе, од којих је једна требала да уступп другој једно нарочито право, које не произилази из природних права и основних државних ирава, већ које, напротив, вређа право прве државе. Ово одступање од природног реда стварп може ићи врло далеко, дотле да знатно умањи гиеђународни ноложај државе, која трпи.и да јој одузме самостг.лност, једину п педељиву, која карактерише међународна липа. Ади, како је ово одстуиање изузетак и како се сваки изузетак тумачи строго, то он не може никад служити за основ доцнијим захтевима. Следствено, он не оправдава ни најмање одступање од тачних израза одредбе, и он забрањује а јГогНоп свако мешање у унутрашње послове. Тако се наше испитивање своди на закључак, да Инглеска може одбити само уговоре, које право строго ограничава, што јој је одобрио чл. 4. лондонске нагодбе. (СВРШИЉЕ СЕ) : ИЗСУДНИЦЕ I. 7 споровима за окинубе попиоа, оведоцима се може доказивати својина попиоаних свтари, ако појединце не прелазе вредност од 200 динара (Одлука оиште седнице Касац. Оуда) Мидан П., чин. из Београда, тужи Првостепеном Суду за вар. Београд Ј. М. трг. овд. тражећи, да суд пресуди, да су по-