Branič

стр . 32.

В Р А Н И Ч

БРОЈ 1.

писане ствари за рачун туженога, а по дуговању Н. Н. својинањегова, па да се прека томе и попис са тих ствари скине. За доказ својине пописаних ствари позвао се на сведоке, ксји су под заклетвом утврдили, да је тужилац пописане ствари наследио од свога ода. Првостепени Суд за вар. Београд пресудом својом од 20. октобра 1899. Бр. 22457 надазећи, да има места испиту сведока, јер то није противно §. 224. грађ. суд. ност. пошто вредност појединих пописаних ствари не прелази вредност од 200 дин.. уз понуђену допуну клетву, — пресуди. да се попис скине. По изјављеној жалби Касациони Суд примедбама свога III. оделења од 16. новембра 1899. Бр. 9212 поништи горњу пресуду са разлога, да је суд погрешно узео. да овде има места испиту сведока, што вредност појединих ствари, са којих се скинуће пописа тражи, не прелази суму од 200 дин. јер ио §. 242. грађ суд. пост. сведоцима се не може доказивати никаква тражбина која прелази вредност 200 дин. без обзира на основ из кога тражбпна нроизилази. Првостепени суд не усвоји примедбе Касационог Суда но у противразлозима, остајући при својој пресуди, узима, да се овде за доказ могу употребити сведоци, јер је сама прврода овакових спорова таква, да се код њих не могу применити тако лако други докази осим сведока, као код других спорова, по што свака ствар посебице мало вреди п купује се код разних продаваца, па је купцу немогуће друге доказе набавл>ати за својину таквих ствари осим сведока, уз које може нудити нип допуну клетву. Општа седница Касационог Суда одлуком својом од 27. новембра 1899. Бр. 9719 оснажи пресуду првостепеног суда, — нашавши, да су примедбе неосноване. Овом је одлуком дакле општа седница нашла, да се у споровима за скинуће пописа може сведоцима доказивати својина пописаних ствари, ако поједине не прелазе вредност од 200 дин. Саопштио Драгн!, Павловик