Branič

стр . 70.

в р а н и ч

етуиају у права овога само у погледу активе његове г иа према томе они имају и на наслеђе у толико нрава, колико од наслеђа преостане по измирењу дугова покојникових и осталих терета 20 ) На послетку, имамо да наведемо, да одвајање имовине могу тражити једино повериоци покојникови у смотрењу наслеђа, а да то ираво немају и повериоци наследникови односно имовине наследникове. Ово у правној науци важи као принцип, а Франц. собе сху И у §. Х81садржи и о томе нарочиту одредбу : .,1^8 сгеапсЈегв (1е Г ћегШег пе 80н! роГп!; аЗпнв а ЛетанДег 1а верагаНоп (1еа раћ-јтотеа сонћ - е 1е8 сгеаисЈег« <1е 1а 8иссев810н Ј .. (Повериоцима наследниковим није никако допуштено, да траже одвајање имовина противу поверилаца наслеђа).

Да се, после свега овога, обазремо и на наше законодавство. Код нас насле|е дужниково улази у стецишну масу његову, било да је оно стечено пре отвореног стецишта, било за време трајања овог. Да је тако, види се из речи у §. 57. зак. о стец. постуику: „У случају, кад би поистечењу у прогласу за пријављивање тражбина одређеног рока, пропаломе какво имање, које он пре није имао, којим му драго ираво.и ириаало " Дуашик није обвезан примити се наслеђа у интересу иоверилаца, јер примање и одрицање наслеђа претстављају његово лично право (§. 33. грађ. зак} слободно од стецишта, које он и под стециштем може по својој вољи вршити (§. 22. ист. зак.) 21 ) По изузетку само може бити места оспора вању (асћо РапИапа) од стране поверилаца, (§. 303. а. грађанског закон.), кад је дужник одрицањем наслеђа ишао намерно на то, да своје новериопе оштети. Бранилац маеени није властан да наслеђе уместо дужника прими или одбије; ово изводимо отуда, што се наслеђе 20 ) 81иЂепгаиећ, § 812, под 5. — ШИтогавШ, § 43, 3, 21 ) У прилог овога мишљења види оддуку опште седннце Касац. Суда од 4. јуна 1894. № 1781 штампану у „Браничу* 1898. бр. 3. и елучај, који је *знео г, Ст. Максимовић у Збирци ка. Ш. стр. 83.