Branič

стр. 54.

Б Р А Н И Ч

БР Г Ј 2.

уставотворна власт, друго законодавна. Велика Скупштина, кад се један пут еастане, не заузима место обичне Скупштине, не замењује је у њеним атрибуцијама, не присваја себи њену улогу. Она ее бави пословима који излазе из ' круга рада обичне Скупштине, који су шта више овој самим Уставом одузетп. Опасности нема да би се та два тела, стављена заједно у покрет, ма на којој тачци сударила. Наравно, њихово једновремено дејствовање могло би у практицп битп скопчано с извесним тешкоћама. У Француској на пр. Конгрес, који представл:>а уставотворну власт, не бира се нарочито; он постаје спајањем Сената и Посланичког Дома у једно тело. Они исти људи, који испуњавају функције законодавне власти, узимају се да изврше и уставну промену. По свом личном саставу уставотворна власт не разликује се од законодавне. Због тога, док Конгрее ради, Сенат и Посланички Дом приморани су обуставити своје седнице ; исти људи могу у себи сједињавати разне дужности али их ке могу вршити једновремено. Опет за то француски правни писци, већином, нагињу мишљењу да би Сенат и Посланички Дом имали ирава заседавати, по својим обичним пословима, у слободном времену између » еедница Конгреса. Кад је тако у Француској, где у састав Конгреса улазе чланови законодавног тела, — код нас, где се за Велику Скупштину нарочито расписују избори, где се она и бројем, и саставом, разликује од обичне, још пре је мбгуће задржати норед уставотворног тела и законодавно. Ако сз ово не би утврдило, лако бисмо били наведени на погрешне закључке, да Велика Скупштина, искључујући сазивање обичне, обуставља саму законодавну власт. Међутим, она је обуставити не може, и ако је Устав, на чијој основп та власт развија своју радњу, подвргла мењању. Јер, иначе требало би обусгавити извршну власт, за цело, а и судску, може бити, јер прва увек, а друга готово увек, такође постоји на основу Устава То је једно велико начело да, док се нови Устав не донесе, стари остаје у снази, и њиме организоване власти не прекидају своје функционисање. Иначе, при свакој уставној ггромени, наступио би један тренутак, кад ни један Устав не би важио — стари за то што се мења, а нови за то што још није готов. Тако једно безуставно стање могуће је само у револуцији, и с тога Велика Скупштина