Branič

број 3.

б р а н и ч

отр . 107.

ни Уетав, такође је носила на ерцу неке исеље, које није' могла прећутати. „Више народних посланика" стоји у њеним протоколима под бројем Зо „траже да се на овој Скупштини нримају и предлози жеља и потреба народних." Г. Председник одговара, да се то може само у виду изјава чинити. На ово Скупштина закључи, да се установи један одбор из по једног посланика из свакога среза и окружних вароши, који ће примити предлоге жеља и потреба народних, па по томе своје извешће поднесе." То еу два конкретна случаја, у којима је Велика Скупштина, у виду жеља, давала мишљење и о оним предметима ради којих није била сазвана, и ако ти случајп не би остали осамљени, створила би се постепено практика, по којој бн Велика Скуиштина уживала исто онолико права иницијативе колико и обична Скупштина. 11 >ене се изјаве одиста ни по чем не разликују од закључења обичне Скупштине, којима такође оскудева карактер формалних пројеката. Ну, чим се Великој Скушдтини један пут призна право иницијативе, она добија могућности да се оелободи оних ограничења, која су јој постављена решењем о њеном сазиву. То што, би њене одлуке ио властитој иницијативи имале изглед простих жеља, не треба да буде повод да јој се право иницијативе лако призна. Велика Скупштина располаже таким ауторитетом, да ни најмањи наговештаји од њене стране не би могли остати еасвим без поеледица. Каки односи постоје нзмеђу изкршне власти и Велике Скупштине? Устав се тиме не бави нарочито, али је сва доеадашња практика била у томе смислу, да нзвршна влает врши исти онај утицај на иослове Велике Скупштине, који јој ио Уетаву припада и на поелове обичне Скупштине. Узело се да оне уставне одредбе, којима ее Крунп и Влади одређу.је положај на спрам Скупштине, важе за обе скупштине подједнако. Краљ отвара Велику Скупштину као и обичну, и на исти начин: престоном бееедом, илп указом; престоном бееедом отворио ју је 1869. а указом 1888. Отварање указом има ту добру страну што се гако избегава адреса, која отвара широко иоље изјављивању жеља. Краљ ието тако затвара Велику Скупгатину. Он јој одређује место где ће заседавати; то је место, 1869, било Крагујевац, а 1888 Београд. Од Краља зависи докле ће