Branič

стр. 108.

б р а н и ч

број 3.

она радити. Пошто јој он, цоговорно о обичном Скупштином, прописује програм рада, он је најнадлежнији да констатује кад је овај исцрпљен, ичимтоконстатује, у праву једа закључи Велику Окупштину. Ако би она о томе друкче мислила, њенпротест, счисто правноггледишта, не би значио ништа, јер ио свом закључењу, она претставља само један приватни скуп. Пошто је Краљ тај који закључује Велику Скупштину, дало би се по аналогији извести да би је он могао и одложити и распустити. Право распуштања добро би му дошдо, ако би она хтела своју власт злоупотребити. Члан 58 Устава, по коме формални пројекти произилазе само од Круне, примењује се и на Велику Скупштину. Као и обична Скупштина, и она решава о преддозима К0 Ј е ј°ј Ј Краљево име Влада подноси; из њене срединене могу никаки предлози изаћи. Кад је 1888. мењан Устав, у указу, којим се овлашћивала Влада поднети свој нацрт Устава Великој Скупштнни, стајало је да ова има да реши „да ли га усваја у целини". Тим се новодом отворило питање, да ли Влада може захтевати, да се њен нацрт Устава прими од корице до корице. С погледом на последњп став у чл. 61. Устава, извесно је да може ; јер ево како тај став гласи : „У сваком случају Влада може захтевати потиуно примање или одбачење својих предлога." Тиме се хтело ићи Влади на руку, да спасе своје предлоге од измена и допуна, које би им квариле смисао, или мењале карактер. Али ако би ова пропустила кориетити се том уставном одредбом, Скупштина би имала одрешене руке упустити ее у детаљан претрес поднетих јој предлога, и ове, како би хтела, предругојачавати. На случај да она у томв пређе меру, Влада се опет не би нашла са свим немоћна према њеној манији мењања. Јер по чл. 60 Устава, „Влада може какав Скупштини поднесени пројект закона узети натраг. за све време, док исти не буде у Скупштини коначно решен," — а по првом ставу чл. 61 : ,,Ако Скупшгина прима такав нројект, али са допунама и изменама, а Вдада ове не усвоји, Влада може исти пројект шги сасвим натраг узети, или га са противнпм разлозима, а у првобитном стању, или са другим изменама од своје стране истој Скупштини вратити." То ираво дано Скупштини да, с владиним пристанком истина, мења и допуња-