Branič

стр. 114.

в р а н и ч

БРОЈ 3.

Овај ред мерења Бертиљон је изабрао због тога, да би инструмеиат за мерење могао остати у руди мериочевој све дотле, док с истим не буду извршена сва могућа мерења. Мерење екстремитета врши се с тога на левој страни тела , што ови не бивају тако лако и често рањени и оштећени као они на десној услед рада и т. д. Изузетак чиНи само ухо. Пошто је за ФотограФију по Бертиљону нотребно десно ухо, то је п његово мерење потребно, особито ФотограФија узета у х ј т природне величине по Бертиљону тако се нрецизно изводи, да и она сама допушта мерење уха. Алп на ФотограФији изабрао је Бертиљон с финим разумевањем лик десног проФИла поред слике еп 1'асе са тога, што прсма искуству, нападнутоме обичео десна страна насртачева стоји на супрот, те ова тако најпре може и треба да служи за агносцпрање и идентиФицирање. На послетку односно мерења тела искуство учи, да се скелет људи од 20 година не мења више знатно. До душе константовало се још рашћење бутне кости, ну продужење се иарализира настуиајућом кривином зглавчаних стубова. У појсдиним ретким случајевима приметило се и растење уха у старости, на што се евентуално обраћа пажња, али ипак то не може штетно дејствовати. Бертиљон тврди, да је већ сам резултат мерења довољан, да се у конкретним случајевима докаже идентитет с великом вероватноћом, а неидентитет опет са сигурношћу да се изрекне. Још раније су у иојединим државама, нарочито у казненим заводима, вршена мерења, нпр. дужина тела и ширина раширеннх руку. Али Бертиљонова заслуга оснива се на томе, што је сн своја мерења поставио на анатомско-антронометријску основицу и средио иху систем. Белгијски научник Кетле (С^пе1;е1е1;) поставио је правило, да све што живи п што се креће, спада у извесне границе, између извесног максимума и извесног минимума, и то тако, да се поједине индивидуе у погледу своје зедцчине понављају нпр. у екстремима редова најређе, према средњој мери многобројније, а најмногобројније у средњој (просечној) мери.