Branič

БРОЈ 3.

Б Р А Н II Ч

стр . 115.

Тако Бертиљон нпр. у погледу величине тела налази на оенову статистичких дата и дугогодишњег иекуства, да у Француској међу 1000 лица средња мера телесне величине износи 1650 мм., да се ова мера у простору од 5 мм. на горе или на доле понавља шесет пута, док оне мере, које за 10 см., на горе или на доле, одступају од средње мере, од 1550 мм. и 1750 мм. догађају -се међу истом хиљадом само 22 пута , мере 1500 и 1700 мм. опет само 6 аута. Стагистички резултати уче дакле, да је средња мера (просечност) најчешћа, али да су оне, које од средине одступају, у толико ређе, што су ближе граничним вредностима. Бертиљон представља ово у очигледној Форми кривим линијама, и ослањајући се на обидан материјал и богато искуство створио је извесне граничне вредности за сваку врсту мерења, која допуштају, да се добијени резултати поделе на три групе, које ее обележавају као мала, •средња и велика. Бертиљон је иомоћу добијених резултата на основу статиетике успео, да за Француску тако одреди граничне вредности, да све три груие сваке мере садржавају при> лично .једнак број појединих мера. Ну, да би се ово групирање могло извести, иотребно је да се мера узме с одређеном тачношћу. Бертиљон је нитање и у овом правцу срећно и иросто решио, он је предузимањем многобројних мерења и проучавањем ререзултата нашао одређене вредности као погрешке (премда у Француској, благодарећи интелигенцији чиновника за мерење, резултани ретко достижу допуштене граничне грешке). Границе за погрешке изложене су на једној таблици, која показује, да најмања дозвољена гранична погрешка н. ир. код дужине и ширине главе (и код јагодица) износи еамо 0,5 мм. највећа код ширине раширених руку 10 см. Деоба по групама: мали, средњи и велики тако је изабрата, да код средњих група граничне вредности леже изван граничних грешака, чиме се хоће да избегне, да се једна мера једном стави у групу малих, други пут у групу великих. Многобројна мерења дају одређена просечна одступања н. пр. код мере главе 1 мм. (погрешка би могла