Branič

стр. 128.

б р а н ii ч

број 3.

ДАТИРАЊЕ МЕНИЦА Почетком ове године појавило се нитаље, да ди вреде менице, код којих је при означавању дана издања бр. 18.., који се затекао на бланкетнма од прошде године, пребрисан, промењен, заграђен ит.д. и са бр. 19 замењен. Нових бланкета са означењем године 19.. није било, и с тога је сваки менични ималац морао избегавати околност, да узме меницу, која по својој природи као Формални акт, губи своју вредност чим у њеном тексту има исправака, измена, дометака ит.д. По исправ л>еном и мењаном тексту у меницама, не би се могла доказати ирвобитна, права, а после измењена садржина менице н према томе она се не би могла ни тужити, нитп по њој тражење досуђивати. ГЈојављено питање решено је од стране напшх новчаних завода а у првоме реду од Народне Банке, —• без сумње и по примеру других великнх банака на страни (н.пр. немачке рајхсбанке у Берлину), које су исто такво решење усвојиле — сасвим са нрактичног гледишта, које потнуно одговара и законским захтевима, тако да меница као чисто Формалви акт не носп на себи никакве иснравке. Питање је на нме решено тако, да се при издању менице поред места. дана п месеца, руком исгшше и година 1900. а да штампан бр. 18.. остане недирнут. Овако решење појављеног питања није истина особито духовито. али је практично и исправно. Ну како свакоме не мора бити познат овакав излаз из спорног питања, и како пракса беогр. новч. зав. нема обавезне силе засватање еудова, могле бисе ипак појавити именице на којима је превучен или замењен број 18.. са 19. те онда би наступпло питање, да ли оваквеменице вреде ? Оне би без сумње вредиле под јединнмусловом, ако би се доказало , да је исправка на меницп, нре њеног преноса, извршена вољом интересованих лица, у коме се случају менично обвезано лице неби могло бранити постојећом исправком. Замислимо случај, да је неко заиста сам бр. 18.. исправио и својеручно написао 1900, а затим означио рок плаћања са речима г затри месеца од данас" (— код изречног опредељења н. пр. „за 30. марта 1900%