Branič

БРОЈ 3.

Б Р А Н И Ч

стр. 129.

неби ни могла бити спорна воља обвезоика —), зар бге се у таквом случају могао узети ириговор меничногобвезника, да он није исправио годину 1900, него узети да је меница издата у години 1800? Или кад би неко омашком наиисао годину 1800 место 1900, и одредио рок нлаћања за три или четири месеца, — зар би се могао озбиљно узети приговор. да је меница заиста издата пре сто година, када обЕезнигс није ни постојао нити је било таквих меничних бланкета? Ми сумњамо, да би судови могли сматрати такву меницу као неважећу, јер у таквом случају неби могла постојати сумња, да је меница пздата 1900., а омашком написана 1800. година и да према томе означени рок плаћања пада у одговарајућем термину 1900. године. Колико је нами познато јудикатура страних судова, при свој строгости нри меничној Формалности, придржава се консеквентно тога схватања, да очевидне иогрешке или ошипке у иисању. које се као такве на ирви иоглед иознати могу^ не иовлаче за собом ништавност менице. м. с. м ИЗ СУДНИЦЕ —фV. Квалификовање кажњивих дела спада у иекључну надлежноет државних еудија, а не и поротника (Одлука оиште седнице Басац. Суда.) Решењем првостеп. јагодинеког суда од 20. новембра 1899. Бр. 22019. стављен је под поротни суд и у притвор Војислав Мидетић из Поточца. што је 14. октобра исте год. ноћу ушаоу собу Веселина Јовановића, пиљара пз Трстенака, украо једно затворено сандуче, исто обио и из њега однео 13 дин., а тиме учинио кривицу кажњиву по §. 223. крив. зак. Државни тужилац, пзносећи доказе противу оптуженог, тражио је, да га поротни суд огласи за крива, а државни осуди на казну п плаћање. Оптужени је признао. да је из дућанске собе узео сандуче и однео, да га је разбио и да је из њега узео две банке ВРАНИЧ 9