Branič

В р а н и ч

стр. 131.

суд окарактерисао, има државни суд да ио поменутом наређењу зак. о иороти подведе под законски нропир крил. законика. „Према наведеном, кад је поротни суд у овом делу изрекао, да је опт. Војислав, узевши еандуче нрив. тужиоца Весе-лина, у коме су били новцк и то из отворене собе, изнео на поље и разбио, па новце однео, — ностоји дело крађе изврше,не па оиасан начит дакле, кад је по]>отни суд ову крађу квалиФиковао као оиасну, онда државпи суд није могао мепати ову квалџфикацију дела, примењујући на исто нрописе крив. зак ® на, и наћи да крађа није извршена на опасан начин већ на ирост. ца по тој евојој оцени дела примењивати на исто прописе крив. закона. који се односе на дела просте крађе; већ на иротив државни суд био је позван и дужан да дело онако, како га је квалиФиковао норотни суд — као опасну крађу — подведе под §. 223. тач. 1. крлв зак., којии се и казне дела опас не крађе оваква. какво је иоротни суд у овом случају нашао да постоји, иначе, радећи нротивно овоме, често би одлуке норотног и државног суда у датом случају долазиле у противност и једна другу паралисале. .,А да је поротни суд, поротници заједно са државним су. дијама, гласајући, надлежан да решава и питање о томе, како је дело оптужени учинио, види се јасно из чл. 27. 30. и 39. зак. о пороти. Ово мишвење суда утврђује се и одлуком Анеланионог Суда I. одељења од 27. новембра 1899. Бр. 4380 донетим примедбама на прееуду овог суда од 11. новембра 1899. Бр. 21426 изречену по кривици Лазара Павловића пз Ратковића и оеталих за онасну крађу, којом је одлуком Апелациони Суд нашао : да је суд требао,, према изнесеним доказнма, да позове и норотнике да цене, да лп ностоји проста пли опасна крађа независно од законскцх прописа, под који она долази. „На основу наведеног и §. 279. крив. зак. нрвостен. јагодински суд враћа" и т. д. Касациони Суд у општој седници својој, решењем Бр. 714/1900 одбацио је противразлоге нрвостепеног суда, одржавајући тиме у важностн нримедбе свога I. одељења Бр. 10842. «а ових разлога: „Да тврђење, квје се у противразлозима тога суда налазп, на коме се исти изаснивају т.ј. даје за квалиФикацију кажњивог дела надлежан поротни а не државни суд, не само да се не да извести ма којим коментарисањем, иравним и логичним, ни из