Branič

БРОЈ 3.

у папиру, 60 днн. у сребру и т. д. Но и признашем оптуженога а и иелеђењем потпуно је утврђено, да је обпјање сандучета извршио вансобе, која је била отворена, кад је оитужени у њу ушао. Поротни је суд, размотривши ово дело. нашао, да је крађа извршена на оиасан начпн, и нрема томе нвалџфиковао је радњу оитуженога као оиасну крађу. Према овакој одлуци појЈотног суда државнп је суд осудио оптуженог, признавајући му за олакшавну околност признаше и добр'1 владање (тач. 4. и 7. §. 59. крив. зак.) на шест месеци затвора п т. д. По жалбп браниоца оптуженог Касациони је Суд у своме I. одељењу примедбама од 30. децембра 1899. Бр. 10842. поништио поротну прееуду јагодинског првост. суда од 15. децембра 1899. Бр. 23843 са ових разлога : ,,Пошто приватеи тужилац у својој тужби тврдп, а цслејђењем је потпуно доказано, да је оптужени однео сандуче са новцима из отворене дуЛанске собе, дакле, нпје ушао у собу проваљивањем зида чли обијањем врата, прозора и т, д. а самим пак ислеђењем није констатовано , да је обијање сандучета извршено у /(уЛанској соби, већ се на протпв доказује, даје оптужени сандуче обиован дуИана, наиољу, то јеондг засннвање пресуде на одредби § 228. тач. 1. крив. зак. — квалиФикујући радњу оптуженог као опасну крађу — по све нох^решно, јер и начин вршења радње и околности, у којима је крађа новаца извршена, придају радњи оптуженога, због које је стављен под г 'уд, све карактерне знаке аросте крагје. Према овоме, нрвостепени суд јагодински треба да иостуни у емислу одредбе §. 236. крив. зак., узевши у обзир и то, да је оитужени извршио кажњиво дело као слуга прив. тужпоца." к т. д. Првостепени суд, не усвојивши ове примедбе, дао је на исте противразлоге своје од 18. јан. 1900. Бр. 635. које гласе: „Кад је поротнп суд но свршеном ислеђењу дела и свих околности закључио, да у радњи оптуженога, како је ислеђењем утврђена, постоји дело крађе, извршене на оиасан начин, онда државни суд по чл. 27. зак. о пороти, приступајући примени завонских прониса и одређиваљу казне оптуженом за дело, к г је је ио укунном закључењу поротног суда нађено да постоји, не може понова ценити, нод каквим је околностима и на какав начин дело извршено и мењати квалигикацију дела нађеног поротним судом да постоји, већ онако дело, како га је поротни