Branič

број 3.

б р а н и ч

стр. 101.

суд &е издавати онда, кад решење о расаореду тоостане извргино, а дотле им се на име награде не може ништа у нааред издавати ни ао иристанку иоверилачког одбора\ но ако су без својв кривице, ма из ког другог узрока разрешени од своуе дужности ире издања решења о расиореду, тада Ке им се ири разрешењу одредити и издати и награда, ко]а им ирииада ио овом закону. Трошкови који они буду учинили за рачун масе, ио наредби суда, исилатгсЛе им се одмах. Ако судије аротивно овоме иостуие, казниЛе се ао §. а. 127. пазненог законцка." §. 90. а. нов је и гласи : „Ако стараоци масе и чланови иоверилачког одбора не врше своју дужност уредно, суд &е их узети на одговор и за доказану неуредност казнити новчано од 100 до 500 динара, а стараоца иоред тога и сменити са дужности. Противу таквог решења има места жалби Еасационом Суду". Измене су у Казненом Законику и Кривичном Поступку од 17. Јануара, а у Стец. Поступку од 24. Јануара 1900. Поред наведених текстова споменућемо још једну доп ну. која је донесена у Казненом Законику, која се истина тиче у првоме реду наших судија, али се у последицама својим непосредно односи опет на адвокате и њихову награду. Та је допуна унесена као нов §. 127. а. и гласи овако: „ Судија који ио стецишним и иуиилним масама досуди веЉу чаграду браниоцима, но што је законским ироаисима наређено, казниИе се затвором од две до иет година; но ако се докаже, да је ово дело из користољубља учињено, казниће се робијом. и Не зпамо какве су побуде и разлози могли дати повода за овако строгу законску наредбу против целог судијског реда, који се свагда одликовао и сада одли кује својом часношћу, и који се заиста не моме осумњичити, да има какве особите наклоности пр?ма адво-