Branič

СТР, 102. Б Р А Н И Ч БРОЈ 3.

катима, те да би била оправдана бојазн о прекомерном? награђивању стецишних или нуииларних бранилада ш старалада. Ни са гледишта моралног угледа судијског тешко ће се ова допуна моћи оправдаш, Горе дитиране допуне и измене могу се посматрати са два гледишта. Прво се односи на саме законе, у које су унесене. Наше је"уверен»е. да се, нарочито у стецишном поступку, неће ништа постићтт у ко ист бржег и повољнијег свршавања стедишних. маса. напротив да ће у неком погледу бити горе. Имаћемо прилике да то и докажемо другом приликом. Друго гледиште односи се на значај тих допуна за адвокатски ред. Ми се покоравамо, потпуно и лојално, новим законима као таквим и свима последипама, које из њих проистичу; али ми их сматрамо као убитачне за адвокате, остављајући скупу адвокатском. да даде законитим путем израза о њима и да законитим путем тражи реФорме, чију оправданост нико неће моћи порећи, који жели да се судски организам. чпји је део и адвокатски ред, унапреди и усаврши, те да правосуће буде најјачи темељ државе и народа. ВЕЛИКА НАРОДНА СКУПШТИНА — СТГДИЈА 0 УСТАВОТВОРНОЈ ВЛАСТИ (Наставак) Ш. — Упоређење између Велике Свупштине и обичне. Чдан 89. Устава гласи : ,.Посланике за Велику Народну Скупштину бира сам народ, у броју четири пута онодиком, колико народ бира за обичну Скупштину..." Велика се Скупштина. дакле, равликује од обичне прво тиме што је већа. Она која је донела Устав од 1869 бројала је иреко пет стотина чланова, она која је донела Устав од 1888 јошвише, преко шест стотина. Бојати се да тај број није одвећ велики. Ако је Велика Скупштина једно тело којеима само да гласа, њена јој многобројност неће много сме-