Branič

врој 4.

в р а н и ч

стр. 161.

није, у правом смиелу, вршила законодавну. Велика је Скупшгина постојала код нас ради тога да бира владаоце, или носиоце владалачке власти као што су намесници: тако је у осталоме дефинисана њена надлежчост и у оном закону о Народној Скупштини, ко.ји је издао Кнез Михаило. Не треба сметнути с ума двоје : прво, да је Порта све до 1830-те, па затим опет од 1839. до ступања Кнеза Милана Обреновића IV. на престо, спорила српским кнезовима карактер наследних владалаца, и друго, да су династијски преврати били пресечени тек рестаурацијом од 1858. Под таким околностима, разумл.иво је да су наши владаоци били принуђени апеловати на народ преко Велике Скупштине. ТТТ то им је већма наследно право бивало оспорено, тим су већма и они били упућени да код народа траже својој владавини благослова. У данашње време, свака династија, која се не осећа довољно утврђена, мора прибегавати плебисциту: доказа о томе налазимо у историји оба Наполеона. Али, баш зато, кад је у Србији један пут окончано династијско иитање, и кад је наша држава деФинитивно добила тип наследне монархије. Велика Скупштина престала је да одговара икакој правоЈ потреби. Крај једног наследног владаоца, та Скупштина, која је решавала о престолу. морала је изгледати анахронизам. Н>ој је било суђено да у току времена ишчезне као .један заостатак из доба династијске кризе Како се онда могло десити, да 1869-те падне Савет, који је имао услова за трајање, а да се подигне Велика Скупштина, која их није имала? Одговор је прост. Намесништво је ишло на то да лиши Савет законодавне моћи. У тренутку уставне промене од 1869. оно није признавало ту своју намеру. али, касније, оно ју је не само признавало, него се њоме и хвалило. Главни члан Намесништва, Јован Ристић изјавио је неједанпут пред Народаим Представнишгвом, да је Намесништво „пренело законодавну власт из круга чиновника у средину народа," или још одређеније, да је Намесништво пренело „државноправну тачку тежине из Државног Савета у Народну Скупштину." Али такав пренос власти Намесништво није било у стању својим ауторитетом извр-

ВРАНИЧ