Branič

стр. 162.

Б р А н И Ч

'Л број 4.

шити; ето за што је оно позвало у иомоћ Велику Скуиштину. Само за то што је у њој видело згодну полугу за обарање Савета, оно ју је и прогласило за уставотворну власт. У историји има доста иримера да је Народна Скупштина узела у једанпут сву власт у своје руке, претворила се у конвент, и свргла с престола владаоца. Слично томе, и Намесништво је сазвало једну Скупштину с неограниченом влашћу да збаци Савет. Је ли радња Намесништва била политички оиравдана, имаће историја да расправља. Овде је доста утврдити да се уставотворне атрибуције Велике Скупштине не могу бранити никаким историјским разлозима, и ако Велика Скупштина постоји несумњиво на историјској основи. Јер, своје уставотворне атрибуције она је задобила, први пут. тек пре тридесег година, па и то у тренутку једног преврата. (свршиће се) €лободан Јовановић. <§+& ЗАЈЕ^ОН О УЛРУЖЕЊИМА од 14. Јануара 1900. Одавна се већ осећала потреба за једним законом, којим би се регулисала удружења са неограниченим бројем чланова, која имају за задатак, да ма у коме виду иомажу, кредитирају и обезбећују своје чланове, а која не потпадају под одредбе ни једпог особеног закона. Таква удружења, која се дакле никако не могу сравнити са удружењима, за које важи закон о удружењима и јаваим зборовима, махом су остављена сама себи, да сама правилима својим обележе себи циљ, какав хоће. Правила су њихова потврђивана или на основу чл. 2. зак. о устројству Мин. Привреде или законом о удружењима и јавним зборовима. У удружења ове врсте долазе нпр.: укопна удружења, удружења за женидбу и удадбу, за међусобно помагање у случају смрти, бблести, изнемоглости, осакаћења, удеоничка удружења (задруге) и т. д.