Branič

стр. 166

Б Р А н и Ч

БРОЈ 4.

СЛУЧАЈНА ЗЛОНАМЕРА (0о1и8 еуепЂиаН§)*) ф Разликовање злонамере на (1о1иб (11гес1и8 (<1е1егтГпа1ив) и с1о1иб 1П(1егт1па1и8 (етеп^иаНв) није само од теоријског значаја, него одговара потребама практичвога живота. А ако поставка, да је с!о1. етепћгаНв довољан за кажњив умишљај, изгледа извештачена, инак је у случајима, у којима правник казну изриче, кад (1о1. етен1;. утврди, и лајичару јасно, да је та казна потпуно оправдана. Ко кућу запали, да би у њој свога спавајућег неиријатеља у пламену унигатио, није крив само за уморство или убиство свога пепријатеља, — или ако би се он снасао, да је крив за покушај тих злочина — него он је у исто доба у идеалном стицају намерне иаљевпне. Његова намера била је непосредно управљена на обе последице. Он их је изазвао својом радњом, својом непосредном злонамером, е1о1и§ (11гесћ18 Ако неко хоће да свога у кући спавајућег непријатеља из иушке убије, али погреши. те пр# томе кућу запали, то је он крив само за покушај уморства или убиства свога непријатеља, али не у исто доба и за намерпу, него у најгорем случају само за нехатну паље внну. Да .је кућу запалио, није била намерна последица његове радње. 0 томе, да су оба ова случаја исправно оцењена, не може бити сумње. Али како би се ценила радња, кад неко баци бомбу, да би убио свога непријатеља, који преко улице прелази? Улица је у то доба пуна света. Учпнилацје погпуно свестан тога, да бомба може врло лако не само његовог непријатеља или место њега убити друга лица, што су на улици, иа ипак он при свему томе неуздржава се, да бомбу баци. Комад бомбе, која се распрсла, није убио његовог ненријатеља, него је убио другога човека на улици. Је ли у таквом случају злонинац поред кривице за нокушај уморсгва одв. убиства свога непријатеља још крив и за намерно или нехотно умор-

*) Од Дра Хам-а, впшег државног тужноца. у Линиеци. И:! „Сеи4зсће ЈппвЈеи ХеНпп^,"