Branič

Б Р А Н И Ч

ст)Р. 165.

на скупштини требао бити заступљен, ако се узме у обзир нпр. једно удружење са педесет и више хиљада чланова из целе наше земље па и иностранства. Законом о удружензима, као што напред поменусмо, нуди се велика гаранција члановима такових удружења за исправност и солидност рада у њима. Чланом 61. предвиђено је, да удружења, која деле добит (удеоничке задруге) морају имати резервни фонд у државним папирима од вредности. Резервни се фонд може употребити само на покриће губитака удружења у нословима правилно предузетим и извршеним а са штетом окончаним. Овога нема у закону о акцион. друштвима, а дело је важно. Крађе и утаје појединаца не могу се из резервног Фонда накнадити. У чл. 62. предвиђа се једна новина, да удружења, која не деле добит, као што су за узајамно помагање у болести, старости, смрти, за удомљавање, женидбу итд. морају имати две трећине своје укупне имаовине у срн. држ. I апирима од вредности. Овим добија и држава, аи новац удружења не стоји бесплодан. Удружења, која не деле добит, не могу се бавити тргов. пословима нпр. меничним. Потврђивање оваквих удружења потпада у надлежност првостеп. суда. Сва досадања удружења морају своја правила саобразити овом закону у року од шест месеци од дана, кад закон ступи у живот (14.- Јануара 1900). Ма да су готово сви чланови овога закона добро редиговани, ипак би се могла изменити редакција чл. 47., у њему се не прави разлика између жалбе и тужбе. Тај члан гласи: „Кад жалба против одлуке скупштине није била основана, па је тиме удружењу нанесена штета, то за ову одговарају солидарно тужиоци, ако се докаже, да су тужбу поднели у злој намери". У почетку се говори о жалби, па на послетку испадају тужиоци сатужбом. У чл. 38. у претпоследњем сгаву погрешно се позива на чл. 85. а треба на 86. Закон је овај строг, али правичан. Надамо се, да ће нотребу потпуно задовољити.

1>г Б. Т. М.