Branič

Т5Р0Ј 4. Б Р А Н И Ч СТР. 169.

тим. нодигну п поведу кући. но он ее разсвести, зграби један будак са земље, појури на Илију нонова и удари га у леђа. Дело се догодило 7. априла 1899. 8. анрила сам Момчило искаже на протоколу своју тушбу за нанету му понреду, а од нанете повреде умре у нишкој болници 22. иетог месеца. Врањски првоет. суд, пресудом својом од 30. октобра 1899. Вр. 14.490 нашао је : да овде стоји дело злоставе , којоЈЈе емрт следовала, на надазећи, да је оптужени Тома, према употребљеном среству и начину извршења, смрт као веровагну последицу своје радње могао предвидити, осудио га је на казну по •гач. ]. §. 160. 1?рив. зак. Ову нрееуду врањскога суда одобрио је и Анелацгони Суд нресудом својом од 10. новембра 1899. Бр. 4115. Ну Каеационн Суд, примедбама евог првог оделења од 1. децембра 1^99. Бр, 9901. поништио је пресуду Апелационога Суда, нашав да не одговара закону са ових разлога : „Под кажњивим делом злосгаве разуме се само таква радња, код које тело трпи, без да се вређа организам. Где се пак нод угиецима једне радње, извршене од стране некога нрема другом, вређа организам, н услед тих повреда наступи смрт, онда је то кажњдво дело (но §. 154. крив. зак.) убиство. „Према томе, кад је Анелациони Суд, одобравајући пресуду првост. суда врањског, изречену по овом оитужењу, и сам констатовао, даје оптужени Тома ударио погинулог Момчила по глави мотиком, на мах у раздраженом стању, без намере да га убије, но да је услед тога удара Момчило после извесног времена умро, онда је требпо радњу оптуженога да квалиФикује као дело убиства извршено са неодређеном намером (<1о1и8 т<1е1етппаЈп8) — §. 156. с погледом на §. 154. крив. зак. и према тој законској одредби, да оптуженоме и кагну одмерн, а не за дело из §. 160. тач. 1 . крив. зак., јер се за констатовање дела злоставе тражи да је намера вршиоца одреЏна — (1о1и8 <1е1;егтта1и8 — на злоставу уи.рављена. и Анелационн Суд није усвојио ове примедбе, већ је 10. децембра 1899. под Бр. 4705 дао следеће нротивразлоге: „У првој тачци примедаба, исказани појам о делу злоставе према делу убиства као последици злоставе, може имати само философско а никако законско значење, јер пропиеи нашег казненог за !%0ника идентишу злоставу са делом. иовреде тела у оиште : а сепаратно значење дају злостави само у појединим