Branič

стр . 170

бганич

број 4.

кривицама, по већој или мањој повреди организма човечија. Шта више код смртног елучаја, закон изрично сматра злоставу као начин извргиеног двла , дајући јој одговарајућу казну према одени, је ли смрт могла бвти иредвиђена или не. „Да не може да опстане деФиниција примедаба. да сепод делом злоставе разуме ,,само таква радња код које тело тргш без да се вређа организам," изволиће се уверити Касапиони Суд из следећих прописа казненог заковика. који говоре о злостави, као делу. од којега организам човечији не само трпи, него се у извесној мери и руши, па и сасвим уништава: — злостава или телеена, повреда (§§. 173. и 175.) — злостављање или лако новређење (§. 174.) — злостављање или мања повреда тела(§. 175 под а) — злонамерно злостављањ!; и повреда тела (§. 177.1 — злостављање у свађи, или бесправни нападај више ли ца, са смртном послецицом (§§. 160. и 162.). ,,Из свију ових законских одредаба, увиђа се најјасније, да појам злоставе поклапа св'е случајеве обрањења, дакде и лаку и тешку повреду тела: а у одредбама §§. 160, 161. и 162. казн. зак., да се и самом смртном случају, у системи под заглављем ,.убиетво", даје особени карактер, кадјесмрт илиубиство последица злоставе, као што је овде случај. ,,0 злосгави без повреде организма говори само одредба §. 179. казн. зак., квалификујући дело као иросто телесно мучење без аовреде организма : али тај случај не постоји овде, где дело има карактер убиетва услед злоставе. „Убијени Момчило и брат му Илија, заваде се на њиви, и дохвате се у коштац. Оптужени Тома прискочи у помоћ оцу Илији, и мотиком удари Момчила у главу, од чега овај падне: но после кратког времена устане, пође за нападачима и Илпју удари будаком но леђима. 8а. тим га одведу кући а одатле у болнипу. Дело се догодило 7. априла, тужбу за иовреду главе дао је сам Момчило 8. апрчла: а у болници је ум]>о 22. априла. Лекарском секцијом утврђено је, да је смрт неминовна последипа повреде (разбијена глава, и услед гола наилазак крви у мозак). „Према оваком стању ствари, нрвоетенени односно Апелациони Суд, обележио је казнимо дело као смртни случај, изазван злоставом у раздраженом стању (због нападаја на оца), налазећи по употребљеном средству и начину извршења. да се