Branič

ВРОЈ 4.

Б Р А Г' И Ч

СТГ'. 173.

/ ■ , I у којој се тужени обвезао, да 1 е на случај оспорења од стране више власти команди Ератити примљену суму, требао ,да оцени 110 наведеним законским ш описима, је ли тужени одговоран за нримљени новац, имајући на уму и одредбе §§. 21. и 902. грађ. зак., но коме тужени не би могао одговарати у основу по обвези. коју је дао у пом. ствари. „Доцније издано објашњење Министра Војног као административна шстава без икакве је обвезне силе у грађансконравним односима и ни у колико не може утицати на овај спор, нити окрњити права туженога, која му даје §. 2. грађ. зак., већ може иослјжити само гао упут надлежнрм властима за будуће управљање у колико не етоји у противвости са материјалним законом". Не усвојивши ове примедбе првост. суд је актом евојим од 16. марта 1898. Бр. 5054, упутио Касац. Суду противразлоге, у којима се вели, да је тужени Петар по чл. 92. и 104. зак. о у<тр. војске дужан да врати узетих 279-92 дин., на што се самим писменом в обвезао, и према. томе у овом случају баш обвеза из §.21. грађ. зак. натуженом стоји, да врати оно, што је више узео. Према томе и ко чистој и јаеној обвези туженога, по којој је условно и примио из команде 307'50 дин., да ће вратити комаиди. ако Министар Војни тако објасни, позивању туженог на §. 902. грађ. , ак. нема у овом случају ни места ни смисла. У општој свој| ј седници од 18. марта 1898. Бр. 2488. Касац. Оуд је одржао у сили примедбе свога одељења, а противразлоге првоет. суда одбацио. Према оваквој оддуци опште седнице, првост. суд је пресудом својом од 10. септ. 1898. Бр. 18.491, одбио тужил. командз г од тражења као неумесног,/иер је тужени Петар примио само онолико од команде, колико се је по закону нрипадало, те с тога јч његова обвеза иисмеда, којом се сбвезао на враћање примљене суме, према §§. 21 и 902 грађ. зак. без вредности. Саопштио Мих. М. Радивојевић >Ј