Branič

бро.т 4.

В>АВкЧ

стр. 141

внимателно да слуша како гласи." Кад Митроис лит нрочита Устав, народ повика у сав глас: „Господару, Бог да те поживи!" С*д се приступи закљињању. Први се закле Кнез, после чега Митрополиг узе читати заклетву, К0 ЈУ Ј е народ имао да положи не само за Устав, него и за Кнеза. У том тренутку свет поврве налоњу и „кои су могли доспјети, ставе руке на еванђелије, и на крст, а остали и на налоњу, и изрекну дигнувши три прста у вис заједно са свом Скупштином за г. Митронолитом заклетву". Овим је карактеристичним описом довољно показано, да је Устав сд 1835. прз сваке скупштинеке одлуке, „получио у Ц1,кви светињу", чиме је Скунштина била управ стављена у немогућноет да га одбаци; да је, на путу ка кнежевој ливади, нристало уз Скунштииу мно штво радознала света, тако да су се. пред чардаком, скупштинари нашли изгубљени у једној гомили од десет тисућа људи; да је Кнез са чардака позвао Скупштину, не да решава о Уставу, него да га „внимателно саслуша"; да се но прочитању Устава о њему није ни већало ни гла сало, него се одмах приступило заклињању, и да је у заклињању учествовао са Скупштином и сав остали народ. У истини Устав од 1885 био је октроисан. Велика Скупштина није била сазвана да га одобри, већ само да свечаност његовог објављивања умножи. Данас се акти таке важности саопштавају публици прокламацијом, али 1835-те кад ни сви органи власти нису били писмени, тај је начин био немогућ. Пошто народ није знао читати, позивани су његови најглавнији људи, да им се прочита то што се народу имало досгавити Ови су носле причали осгалима шга су чули. Скупштине су се тако састајале да чују норуке Руског Цара. да чују хатлшериФе и берате. По том примеру сас.тала се била и 1835-те једна Скунштина да чује Устав. Али из тога што га је она саслушала не излази још, да га је она начинила. Не може се тврдити ни то, да је у овој прилици њено заклињање на Устав замењивало њено гласање о њему. Сваки се уставни владаоц, кад ступа на престо, заклиа>е на Устав: оает зато правна се важ ност Усгава не оснива на тој заклетви; баш и кад би