Branič

СТР, 1^6.

Б Р А Н И Ч

БРОЈ 4.

Људи од науке, што на евронским универзитетима добију правничку спрему, знају оае Фпноће којима се служе иследници на западу хватајући кривце. Тамо су они са свим скривени. Истрага се врши готово тајно, и баш онда кад се кривац нада да је дело заборављено или напуштено 7 излази нреда. њ хладна слика строгог вршиоца закона, који диже застор са кривичног догађаја, предајући у судске руке ухваћена кривца. Криминадне Приче Темове дају нам много Фантастичних слика иследничке препредености. Нека су ове нриче у појединости неистините, ала су у опште вероватне!.... Те поштоване знаоце евроаскв иравне науке, можда ће да зачуди то, што сраски иследник своју истрагу отпочиње јавношћу. и сазивом општинског збора онде, где је нужна углађена прикривеност. Али Србија. није запад. Његове установе, нису њене установе. У занада утанчаност ФОрама у свакој иравној радњи, своди се већ до цепидлачења. На протик наша земљица, и ако је многим копираним законима „ушла у ред европских држава," има још много правних установа, које потичу из обичајиог арава, и још нису за одбацај Што су просте ове установе, баш су зато и угледне. У старо доба нашег правног развитка између појединаца и његових мештана осећала се тесна веза у правима и дужностима. Одговорност за рђава дела беше општа. Имајући извора у сродству, које се размножавањем рапгранало до несродства, свако село сматрано је као једна адманистративна и полатичка корпорација, у к(јој сви чланови јемче и одговарају за рђава дела својег члана. Отуда је постала у нас установа јемство иди рука, која игра толику улогу у старом нашем законодавству у кривичнам делима. Ње има и у грађанским нредметима, као што нас најбоље уверава Душанов Законик, али је ту она са свим индивидуалног карактера, јер се не креће даље ван области обвезаника и јемца. Кад се од стране власти заподела кривична истрага, онде где је дело учињено, а кривац је непознат, — пр \вна устан ша јемчење имала је своје редовне употребе. Нађеи је н. пр. ј г 6ијен човек у хатару којег села, или је извршеаа каква крађа, власт одмах сакупи сељане на договор за проналажење кривца. Људи јемче један за другог да нису убијце. крадљивцн ит.д. Кад се сваком нађе јемац кривац је непозаат, а зато што је кривица у његову хатару, село је плаћало глобу и осудбину. Ко