Branič

бр 4.

б р а н и ч

стр . 179.

вића. Ружкца жена Стојаеа Гавриловића, Мићо Кашић, Агатон Кашић, Ћиро Распоповић, сви из Пискање. и Анђелија удова Милована Драгићевића из Курића. Саслушањем тих сведока већ јв иследник добио толико земљишта, да је смео да нружи руку и обележене злочинце стави у притвор. Од њих једпни Миленко Распоповић налазио се на граници као народни војннк, па у скоро и он би доведен. Губили би времена излажући посебичне исказе сведока. Већина њих објашњује поједине околноети. које су у тесној вези са злочином. Једина Теодосијева казује догађај у пуној његовој боји. Доведавши у ред стварне резултате тих сведоџаба, добијамо једну логичну целину, која нам даје тачног прегледа о догађају и његовим изврпшоцима. Да причамо: Трс) ^ег Октобра 1878. године, нре иодне, Јосиф Белчевић кмет из Пискање, беле скупио сељане на Распоповићком Брду, где су подрумп, да му нлате данак. Неки дођу и плате, а многи изосгану. То доба на истом месту крчмио је Миленко Распоповић печвно таре. Чекајући тако сељане, кмет Јосиф и Јован Пауновпћ узму нешто печења, и у подруму Јакова Расноповића седну да обедују. Осем овог Јакова ту са њима пироваше и остали : Тиодор Белчевић, Миленко Гркајац, Јоксим Столовић и поменути Миленко Распоповић. Овда онда уврташе се на подрумска врата још по која сељачка нрилика, идући за својим иоелом. Застала би, погледала би на веселу дружину, ,.чинила би жаво здраво" са кметом или Јаковом, на би опет наставила пут по голицавим утисцима „од пива и јестива." Марица жена оптуженог Миленка Распоповића, и Јован Раепоповић, који беше до.пао до евог подрума, најдуже су остали поред седелаца. Једно доба дође и Петар Столовић, отац оптуженог Јоксима, но одејош за видела, поручпв сину да заноћи у иодруму, и пази на превирање вина. Морало се у дружини дуго и добро пити. Пиће је пилула за изјаву и докучивање притајаних мисли и намера. „Што трезан мисли то нијан збори" вели стара српска реч. Говорено је о свачем. Знчјући сељачке навике брбљавости о таквим годетима, замишљамо: да је кмет диванао о свом утицају код капетана, и својој власти над сељанима који га не марисаху; Тиодор је могао да хвали своју војничку прошлост подацима из другог ратовања, у ком је и сам био учесаик; Гркајац