Branič

број ђ и 6.

б р а н 0 ч

сггр. 237.

изнеће ое суд о смиежу §. 313. грађ. суд. пост., што је и у натнису овога нриказа истакнуто. Да покушам: Потоње примедбе Касадионога Суда у овоме спору лишавају тужиоца Исаковића нрава тражења наспрам Пејића по основу §§. 307. и 313. грађ. суд. пост , с тога да разгледамо претходно оба та законска прописа. У §. 307. грађ. пост. изређани су лимитативно сви случајеви у којима судске одлуке - - пресуде и решења — постају извршне и тих случајева има свега три: 1.) Кад против пресуде,- односно решења, није у законском року поднето незадовољство или жалба; 2 ) Кад против пресуде, односно решења, по самом закону нема места жалби, односно незадовољству, и 3.) Кад пресуду, односно решење, оснажи Касациони Суд. А §. 313. грађ. пост. наређује да „на време изјављено незадовољство или жалба задржава извршење пресуде" (јамачно и решења). „Но, кад незадовољство или жалба није изјављена против целе пресуде, него спмо иротт не/се части иресуде онда у ономе, против чега незадовољство није изјављено, иресуда иостаје извршн ". Да видимо, стоји ли који од горња четири случаја у овом спору о коме пишемо. Случајеви из тач. 2. и 3. §. 307. грађ. суд, пост. несумњиво овде не стоје, јер пресуду првостепеног суда и прве две пресуде Апелационога Суда, није оснажио Касациони Суд, а противу њих иМа места жалби, односно незадовољству. Ово је јасно без икаква коментара, с тога да видимо. да овде не стоји случај из тач. 1. §. 307. у вези с §. 313. грађ. пост. и око овога да се мало више позабавимо. Потоње примедбе Каеационога Суда од 19. Августа 1899. № 6387, узимају, да тужилац Љубомир, не жалив се против нрве пресуде Апелационога Суда и не употребив незадовољство против пресуде првостеп. Суда, пустио је, те су те пресуде наепрам Пејића постале извршне, а такво тумачење наведеног §. 307. и 313. грађ. суд. поет., по моме мишљењу, неонравдано је а то своје тврђење, заснивам на овоме: Предмети пресуде, односно решења, нису лица која се суде, но право које се одлуком суда расправља. То право, које се путем спора тражи, може бити састављено из више делова, или као што се у наведеном §. 313. грађ- пост., архаизмом назива „нека част", тако: тражим, да ми се до-